Delo

ЛЕДАН ОТАЦ ОТАЏБПНЕ 315 година, нзразив у исто време своју радост што .је сазнао да ће се на том путу пстрајати, докле год се не пзвојује победа италијанској ствари. Краљ је између осталога рекао: — Да сам држао е ће Мацини моћи ослободитн Итали.ју, отншао бих први у Мацпнијевце. 21, Шга се вели о мени I Пролазећи у мају исте године кроз Александрпју, Впктор Емануило је упптао сенатора Плецу, владпног поверенпка (комесара) за ову покрајину: — Шта се говори овде о мени? На што му је овај одговорио: — Вели се, господару, да В. В. не би требало да се пзлаже много опасноетпма рата, пошто је живот Ваш драгоцен народу. — На ово је краљ одговорио: — Како хоћете да се ја не излажем опасностима рата? Кад смо принуђени да на жртвеник приносимо толике хнљаде храбрих војника, потребно је загрејати их п одушевити примером, те их на тај начин уверптп о праведности ствари за коју се боримо. 22, Краљ и Пеполи. Кад се сазнало за уговор о миру потписан у Вилафранци послат .је био пз Болоње у Турин маркиз Пеполи, да у име привремене владе говори с краљем. Нзложио му је зебње, страховања и неодложне потребе покрајина ко.је је представљао. Краљ је озбиљно одговорио: — Још нас једпно поверење може епасти. Зашто сумњате у мене? Држпте ли Ви, да бих ја потппсао мир у Вилафранци, да нисам добио формално обећање, да би сваки мој даљн покушај за вас био спречен? Видевши међутим, да Пеполи није нотпуно умирен, додао је: — Ако међутим и после мојих речи Болоњани буду нпак у мене сумњали, обећајте нм у моје име, да ћу се .ја — ако бн Аустријанци дошли на за нас свето земљнште Отаџбине одрећи пресгола као и мој отац, и да ћу доћи да се борим у њпховим редовнма као обичан добровољац. — Ја верујем, Величанство, Вашпм речима, прекинуо га је Пеполи; али како ћемо ми иодмирити наше најнеопходнпје потребе без новца п без поверења?