Delo

316 Д Е Л 0 — Влада моја, одговорио му је без промншљања краљ, не може вам јавио н отворено прптећи у помоћ због дипломатских обвеза, које су Вам познате. Савојска кућа је сиромашна, те вам ја стварно не могу дати потребнн вам новац. Све што могу учнннтн то је, да Вам дам свој потпис. Гледајте да се с њиме помогнете за прву потребну вам номоћ, н оружајте се за одсудни дан. II рекав ово потписао .је један празан лист, и љубазно га је предао Пеполију. 23, Нољубити и стиснути. У току годнне 1859 једно изасланство града и покрајине Пјаченце, поднело је у самом ратном табору Виктору Еманунлу жељу становништва да се присаједннн Пијемонту. Члан његов био је и маркиз Фјеренци, који је, узбуђен јако патриотским отпоздравом краљевим, замолио овога за овлашћење да га пољуби у ову снажну руку, која тако одважно влада мачем за спас н благо Отаџбнне. — Да ме пољубите у руку?! узвикнуо је краљ, пун одвратности према старинским дворским навикама ове врсте. Реците да је стнснете. II онда је пружио десницу и њему и осталим друговнма му. 24, Уступање Нице и Савојске. Ђенерал Гарибалди, који се год. 1860, кад је било на дневном реду питање о уступању Нице Француској, налазно у Фину, писао је своме пријатељу и ратном другу ђенералу Тпру у Турнну, да оде краљу и да га у његово име запита: је ли решен да уступи Ницу? и да му брзојавом одговорп просто: да или не. Тир је отишао одмах у двор и молио је да га нријаве краљу, што је одмах учињено. Виктор Емануило је био нешто слаб, и примно гаје у постелш. Тир му је пружпо Гарнбалдијево иисмо. Кад га је нрочитао, краљ је узвнкнуо: — Брзојавом да или не! Лепо Бога ми! За тим се је за тренут ућутао, па је продужио у узбуђењу — Добро дакле, да. Али реците ђенералу, да није у питању само Ница већ и Савојска. А кад сам се ја одлучио да жртвујем постојбпну својих иредака и свега свога рода, треба н он да се склонп да жртвује место где се родио он сам. Ва тим је, увек узбуђен и с дубокпм болом додао: