Delo

328 Д Е Л 0 њом паром... Кремјењ има нешто шуме, продаћу је и исплатнћу тп, кад се ие може друкчије. — Какве шуме. Стари Плавицкн је све то збрисао. — Има повећа храстова шума иза куће идући Недељкову. — А да, пстина је. — Знам да ти и Бигјел радите с гором. Узмите од мене ту храстову гору. Тпме ћете ми уштедетп тражење купца, а ви можете изаћи и са ћаром. — Разговорићу се о том с Бигјелом. — Али не одбијаш унапред? — Не. Кад би јевтнније дао, можда бих могао и сам прнстати. Али у таквнм стварима ваља срачунати шта се може добити а шта изгубитп. Треба ми знати и твоје услове. Срачунај и ти. Пошљи ми писмо с количниом дрва, и какви су комади. Јер се не сећам добро тога. — Кроз један сахат добићеш. — У том случају довече добнјаш одговор. — За једно те само напред молим: Да немаш права исећи ту гору пре два месеца, јер Кремјењ веома много губи без ње, него ћу ти по свадби предложити препродају, разуме се с надлежним ћаром. — Видећемо. — Сем тога имам у Кремјењу лапорац. Сећам се да си мн и сам о њему говорио. Плавицки га је рачунао на милијуне. То је већ глупо; алн у рукама паметних људн то може да нспадне ваљан иосао. Размислите о том с Бигјелом ; ја бих вас нримио за ортаке. — Само ако буде посао повољан, наша радња за то и јесте да добро радимо. — 0 том ћемо дакле доцније. Него да се вратим на гору. Оншти нацрт нашега уговора нека буде овакав: да ти ја уместо прппадајуће отилате дајем храстову гору, или део исте, који ће достићи за обрачун, дајем ти као у залогу, а тп да не станеш сећп пре нстека идућа три месеца. — То могу учиинти — одговори Полањецкн. — Разуме се да ће доћп после и такви ставови, као на иример о преиосу до пруге н т. д. о чем ће бити говора доцнпје, кад станемо ннсатн уговор, ако га у опште будемо писали. Онда сам бар један терет скииуо с врата — рече Машко тарућп руком чело. — Зампслп само да пмам таковпх де-