Delo

НОРОДПЦА НОЛАЊЕЦКИХ 829 сет до петнаест дневно да не рачунам разговоре о пословпма с г-ђом Краславском, којп ми падају теже ^го ишта друго, п онда подворење заручннци, које... Ту се Машко на минут задржа, алн нагло махну руком и додаде: — Које такође није лако. Полањецки га погледа зачуђено. Дотле се тако што још није чуло нз уста Машкових, јер он на длаку мери шта ће рећн. Машко настави: — Но то је последња брига. Сећам се како се пред смрт Литкнну умало нас двојица не завадисмо. Нисам узео у рачун то да си тп оно дете веома волео, да сп онда. био узнемирен н грубо сам се понашао... Кривица је била само до мене, и молим те да ми је заборавнш. — То је било па п прошло — одговорн Полањецки. — То те подсећам за то што имам да те молим за једну услугу. Ствар је у овом: ја немам пријатеља; рођака или немам нпкаквих, или их имам таквпх, с којима се не вредп дописивати. Сад ми ваља тражити часнике за свадбу, а ја Бога ми не знам кому да се обратпм... Знаш да сам имао у рукама послове разних госиодичића... али да молнм ма којега од тих пајаца само зато што имају тнтулу, нитн је ред, ннтн се мени то хоће. Стало ми је да ми пријатељи буду људи од реда, а и од имена, да ти отворено кажем... Оне моје на то много полажу: хоћеш ли, дакле? — Да си дошао у другим приликама не бпх те одбио. Али да ти сад кажем у чему је ствар. Ја, истина, не носим црнину на шеширу, као што вндим, дакле нисам у жалости, али мн је жалије онога детета, него да је моје... — То нисам имао на уму, пзвини — рече Машко. Полањецкога дпрнуше те речи: — У осталом, ако ти је баш до тога стало, ако управо не узмогнеш наћи другогакојега,учинићутиповољи, алити искрено велим: да ми је после онога погреба тешко битп на весељу. Полањецки не рече до душе „на таком весељу“, или Машко погодп шта оиај хтеде рећп. — Уз то — додаде Полањецкп — има још друга једна околност. Слушао си, мислим, да је бно некп кукавац доктор... који је био смртно заљубљеп у твоју веренпцу, Опа је слободна била да му на ту љубав не одговара, н нико јој не би рекао нн