Delo

330 Д Е Л 0 црно јој за ноктпма... али онај по његовој судбини оде у земљу где бнбер расте и ваљда је тамо где скапао... разумеш? Ја сам био оном иријатељ, он ми је открио своје срце, и многу сузу преда мном пустио. Да ја сад будем њој часник за другога. — Сам реци: иде лито? — Зар је тај тамо одиста умро од туговања за мојом заручнпцом? — А ти ништа нисп слушао о томе? — Не само да нисам чуо, него ми тешко и повераватн... — Знаш шта, Машко, женидба мења човека, али вндим да то чннн и вереништво. Просто те сад не познајем. — Кад ти кажем да сам толико уморан да ми је душа у носу, а у таком стању маска спада. — Шта разумеш под тим? — Разумем то: да има две категорије људи: једни не праве себи од нпшта ишта и своје поступке удешавају према приликама; други имају читав систем, којега се чврсто држе. Ја сам од ових других. Навикао сам се да пазим на сваку сптницу у спољашности, и шта внше то ми тако ушло у навику, да ми је постало другом природом. Па знаш како ти је то: кад човек путује самодругп о кресовима у тренутку ти наиђе на њега, па ма био то највећи човек од етикете, да откопча не само капут него и кошуљу. Код мене је наступио такав тренутак и ево ја се раскопчавам. — А то значи? — То значи: да је мене јако зачудила вест е се нашао неко ко ће се смртно заљубити у моју вереннцу, која је, као што сн мн сад накосно ставио до знања, хладна, укочена п тако механична у покретима, речима и мнслнма, као да сн је кључем навио. То је све сушта истина и ја то нотврђујем. Нећу да ме сматраш за већег ниткова него што сам у ствари. Ја њу не волпм п моја ће женидба бити исто тако дрвендекаста, као и она што .је. Волео сам Плавицкову, која ме одбила. Краславскову узпмам због њенога имања. Ако ми речеш да је то неваљалство, ја ћу ти одговорити: да је такво неваљалство учинило на тнсућу тако званнх ваљаннх људп, којима ти пружаш руку, н којима, шта више, жпвот не тече у раскоши, али ни у трагеднји. Капље, али нде.... Доцније ће нм помоћи навикнутост, ироживели данн, којнма се задобнја нека врста привезивања, деца, која се заимају н тако се тавори! Такнх је бракова већнна; .јер већпна људи