Delo

НОРОДИЦА НОЛАЊЕЦКПХ 335 — Она је менн то пспрпчала, а нисам се ни надао, па је запитам: „Дете моје, а хоће ли у тебе бити доста снаге фнзпчне за тај посао“. А она ће се само насмеши на то па ће ми рећн: „Немојте ме од тога одвраћати, јер је то моје прнбежнште и моја срећа. Ако се покаже да у мене нема ца то снаге неће ме примити, а ако ме приме а снага ме не нздадне стићн ћу на време Литки, а овако ми је тешко!“ Шта сам нмао да јој одговорнм на такво хотење и такву простоту? Шта човек ту да рече? Ко би јој могао рећи, ма он у шта не веровао; како Литке у опште н нема више, да је живот само у раду, у милосрђу, у посвећивању чему год, а смрт у Исусу може и нас довести до Литке. Хајде јој измисли другу утеху; али коју! Дај јој какве друге наде, ублажи јој тугу другим чпм, али чиме ћеш? Тн ћеш је пре видети, па ми искрено рецн: хоћеш ли смети да је одвраћаш од тога? — Нећу — рече кратко Полањецки. После мало додаје: — Не, не; од сваке стране само јад. — Могло би се једно — рече даље Васковскп — да је човек наговорн: у место да иде у милосрдне сестре, где је посао много већи од њене снаге, да избере какво иобожно удружење. Има их и таквих где се људски атом тако расплине у мисли на Господа, да већ и престаје живетн својим особитим жпвотом, те престаје и тугу осећати... Полањецки махну руком па рече осечно: — Не разумем се у том и не мешам се у то. — Имам ту негде једну талнјанску књигу о Назарећанкама — рече Васковски, па стаде преметати по капуту — не знам где ми се дела... Кад сам полазио од куће турно сам је негде. — Шта се мене могу тпцати ваше Назарећанке? Али Васковскн беше претресао капут па окупи тражитн и по прслуку, затнм се замисЛи иа рече: — Шта сам ја тражпо? Ах знам, ону талпјанску књижицу. Кроз дан два идем у Рим, на дуже, подуже време. Знаш како сам ти говорно: да је то улаз на онај свет. Време ми је ући у предсобље господње. Веома бих волео кад бпх Емилију могао наговорнтн да и она пође у Рим, али се она неће хтети да удаљује од детета. Хоће да остане ту као милосрдна сестра. Можда бп се њој одмах допала правила Назарећанака... Оне су тако згодна и прожета, као и прво Хрншћанство... А ја ћу скоро