Delo

ХАЈНРИХ ХАЈНЕ 347 теља и — подсмева се. Обоје се види лепо код Хајнеа, и у томе је он не исцрпан, јер уме да уочи махне код другог, и одма да направи виц; — у томе му нема равна у светској литератури вели његов противник Њецки. Сам Хајне назива Аристофана оцем својим, јер је као и овај исмевао у песмама све и свакога, Хајне није штедео никога, па чак ни крунисане главе: краља Баварског Лудвига I,1 и краља пруског Фридриха Виљема IV овога је исмејао у 67 песама својих, нарочито у „2еИо'есПМе“, „Бег Кшзег уои Стпа“, и „Бег неие А1ехапс1ег“, најскандалознија мујепесма „8сћ1о8б1е§;епс1е.“ Хајнеје мрзео не само краља пруског, већ све што је пруско, и у толнко је впше волео Наполеона, називајући га лафом што умнре, којег је пруски магарац очепио. Љубав према Наполеону потиче нз више разлога, а највише: што је ширио револуцијонарне идеје, и што су Јевреји добилн под њим грађанска права. У Наполеону је Хајне ђшГбјаћг (ВеПа^е хиг А11§\ 2еП. 1898) уоп Н. Ни14ег. 9. Баз Неше Огаћ аиГ Пет МоптагСге уоп А. V. П. Ц1п(1еп. МП 2. Аћћпћтр-еи. Не1р/ј§- 1898. 10. Не1пе'б „М°исће“, 2иг ћипћегСзСеп АћеПегкећг уои Нетез Оећиг1б1а&, 13 Бесетћег 1889 („К. Рг. Ргебзе“ ор. 12684. 1899.) Мах КаиГтапп. 11. 2иг Нете-Ре1ег. РгН/ ОбИп1 (Мипсћепег МеиебСе КасћпсћСеп бр. 573. 1899). 12. Нешпсћ Не1пе’б бее1е уоп 011о Егпб! (Ји^епП № 50. 1899). 13. Нетпсћ Нете а1б Б1сћ1ег иш! Мепбсћ. ВеНга&е /и ветег Сћагак1епбИк уоп Бг. Мах ХГе1/.к1. ВегИп 1895. 14. ВпеГе уоп НеЈппсћ Нете ап Н. ћаиће. Негаиб^е^ећПи уоп Еи&еп АоШ. Вгеб1аи 1893. 15. \\'аб Пипке! еисћ ит Не1пе? Еш Векепп1шбб хои ХапИпррив ЦеЈр/^ 1888. 16. ВпеГе уоп Нетпсћ Неше. Негаиб§е§ећеп уоп РгЈеПгНћ б1е1птаи I, II Тћ. Атб1егс1ат 1861. 17. Цеб Јииде ОеПбсШапП. Ет к1етег ВеПга« /иг ЕПега1т\ ОевсћГсћ1е ипбегег 2еП уоп ТеоЈог \\’ећ1. Натћигд' 1886. 18. Оа1епе уоп ВПЈшббеп аиб КаћеГб Стдапд ипс1 ВпеНгесћбећ Негаибдедећеп уои К. А. Уагпћадеп \гои Епбе. I, II Тћ. Ее1р/1д 1836. 19. „ћоге1ау“ I год. 1900. бр. 2 „Неше Нииииег“. 20. Оеогд Вгапс1еб: Вбгпе ипћ НеЈие. 2\уеПе АиПаде 1898. 21. Неше ш Ргапкгешћ. Ете П11егаг1пб1ог1бсће Стегбисћипд уоп Бг. Еошб Р. Ве1/. 2ипсћ 1895. 1 Подсмевајућп се песмама краља Лудвпга 1 он вели: „Господпн Лудвпг је велпкп песппк. И кад ои пева, пада Аиоло пред њпм на колено преклпњућп га: Станп! хоћу да лолудпм“. А у песмп: „Еоћдебаиде аи! Кбпјд Еи«!\\1д“, — свега су три — псмева краља Лудвига, н го у првој песми побраја му пека његова дела, п велп, како ће га папа прогласптн за свеца а мајмунн и кенгуре кад постапу хрпшћапп узеће га за свога патропа. У друго.ј песмп кука краљ Лудвпг за својпм Масмепом, п даје за њ Шелппга, Корнељијуса, п Рикерта. У грећој песмп Лудвиг етојп пред Богородпмппом слпком у дворској капелп, па велп, да је она гледала у њ кад је бпла грудпа, опа не бп родпла Бога, већ какво недопошче. На другом месту иева, како он волп уметност ге зато слпка лепе жене, и у том сарају од слпка шета као евпух уметности, п т. д.