Delo

Д Е Л 0 '348 гледао савременог јунака, браниоца и растурача револуцијонарнпх идеја, у њему је он обожавао — како сам вели — ђенпја људског, па звао се он Александер, Цезар или Наполеон. Радње он назва одећом, а псторију гардеробом духа човечпјег. „Љубав — вели Хајне — по кадшто воли старе капуте, и тако ја волем огртач од Маренга. Овде је генерал Бонопарта тако јако сркнуо нз пехара славе, да је у пп.јанству постао конзул, цар, светски освојач.“ Оппсујући Наполеона (у књизи Легран) какојашена белом коњу гордо, достојанствено, и ноуздано онузвикује: кад бнх тада био престолонаследник пруски, завидео бпх томе коњу. Цар треба само да прозвижди: пруске впше нема, и њој је већ одзоннло. Наполеонов гроб на светој Јелени, назнва светнм гробом, куда народп запада и нстока иду на аџилук; за битку на Ватерлоу вели, даје то било човечанство што је битку изгубило. Прва и једна од најлепших песама његових велича и славн Наполеона. У осталом Хајне нпје био сам који је волео Наполеона јер је све Немачко становнпштво на западу, све до лајпцишке битке било уз Наполеона. Знаменити приповедач руски Толстој, у својим старим годинама, одушевљава са Хајнеом, и у сред најживљег говора, често ће цитирати но који Хајнеов стих, а нарочнто му се допада песма из „Лазаруса“, „Бавз сНе 1'готтеп Нуро(езеп.“ А ђеннјални философ Фридрих Ниче, назнва Хајнеа „европском појавом.“ Хајнеов биограф Карпелес велн: „Пронија и виц романтнке кључ су за разумевање загонетне песничке природе Хајнеове.“ Ма.јзнер који је Хајнеа лично познавао, казао је за њ: да је „борба била његова прнрода, а негација његово биће.“ Стар га је такође лепо окарактерисао, назвавши га „духовитпм подсмевалом.“ А зар је и могао друкчији бити, кад му у детпњству иајомпљенија забава беху „Дон кихот“,и „Гулпверова путовања“ п са тим делима Хајие је управ почео своје васнптање. - Неко - Хајпеов друг из детињства Најнциг мзносп два примера његове детнњске досетљивости: кад су једном као деца Суботом пролазили норед једне баште, са чије је ограде висило грож1)е, да се лако могло дохватитн, деца су жудно погледала у зреле гроздове, али их нису смели узабрати, јер јеврејски закон забрањује субото.м воће брати. Хајпе је се зпао помоћн: кндао је зубима грожђе, не додирујући га руком, говорећи: ,ја нпсам брао, већ одгризао. Другом прнлпко.м појавила се ватра у Суботу. и кад су га тералп да гура бурад. он се изговарао, да пе сме то да ради јер ,је Шабес (Субота).