Delo

ХАЈНРИХ ХАЈНЕ 349 ,је згодно рекао за Хајнеа, да је он славуј немачки, који је свио гњездо у перикн Волтеровој. А сам себе најбоље је окарактерпсао (у „путовању но Харцу“) овим речима: „докле је год моје срце пуно љубавп, а главе мојнх блшкњпх пуне лудости, увек ћу нмати матернјала за писање.“ Фннк вели за његову појезију ово: „Хајнеова је љубавна појезија одјек његове праве страсти његове прве н једино истините, љубави, која своју сенку баца на цео његов живот, и у његовој душн стоји забодена као жаока још десет година после свога жалосног свршетка.“ Хајне је био смеса еврејског бола, и хришћанског милосрђа и трпељивости. У њему је било немачке философије и француског либерализма, рођењем је био демократа, а умом п даром арнстократа. „Ја сам принц из земље ђенија“, вели он за себе. Њецки вели: „Хајне је Рајнац по рођењу; Прус по праву освојења; Француз по утисцпма из младости н дугом бављењу у Француској; Еврејин по пореклу; атеиста из склоности ка негацији и одвратности спрам позитивног морала; протестант крштењем; а приврженик католичанстоа због обреда којн драже чула, и љубазностп католпчког свештенства.“3 Хајне је песник, и то прави песник љубави, оне љубави, која се по веровању народњем развија: „у пролеће када цвета цвеће, кад цвета ружа и карапфил“. II његове су песме заијста песме љубавн и младости, с тога заносе и освајају срца свију који су млади и који љубе. Најбоље његове песме постале су нз љубавп према рођаци Амалији. А колико су му песме популарне н омиљене, сведочи тај факат, што су најбољн немачки уметнпци компоновали његове песме, као Леви, Шуберт, Шуман, Менделзон, Крајцер,4 и други. Композиција његових песама има на 3000. Једна његова песма. „Би Мз1 лче ете В1ите“, компонована је 170 пута; а „ИсМепћаит ипЈ Ра1те“, и „ћшбе Лећ! Јигсћ тет 6ети1ћ“ 1000 пута. И док су се његове днвне песме орнле по целој Немачкој, Хајне је лежао болан нреболан, н не Ерандес га исто тако характерише: „пореклом је био источњак, рођењем п васпптањем Немац, образовањем Француз, а духовно козмополнт", п т. д. Сам Хајне говорпо је за себе: „Ја сам жид н хрпстијанин; трагедпја п комедпја; Хераклпт и Демокрит уједно: ја сам Грк и Јеврејпн: обожаватељ деспотизма оваплоћеног Наполеоном п поклоник комуппзма којег ироиоведа Прудон; ја сам Римљанин п Тевтон, ја сам животиња, ђаво и бог“. 4) Крајцер ,је компоновао Хајнеове „Гренадире,- и посветно Маршалу Султу.