Delo

ЗбО Д Е л 0 знајућп за лепе мелодпје њихне. Тек је пред смрт 18бб г. првн пут чуо певање његовнх песама. Тога ради отишли су неколико најодабранијих певача у песников стан те отпевалн неколико песама, махом Менделзонове компознцнје, песме су биле ове: „Ат 1‘егпет Ноп20п1е“, „Оег НегћзмчпТ гиНећ (Ие Ваите“, „1п с1ет ЛУаМ ћеј Мопс18сћете“, н нуз то квартет; „ЕтШећ тћ тт ипс1 зе1 тет АУе1ћ“. Хајне је бпо средњега раста, руку је имао малу, очн плаве нос грчки, чело широко, косу дугу смеђу. А. Левалд описује Хајнеа, кад је бно у Хамбургу и штампао своју „Књигу песама“: као млада човека са шешпром навалљним на очи, рукама у џеповима, капутом не закопчаним, гледајући час десно час лево. Слика поноситостн здравља, н младости. Доцније патпо је од главобоље, те ннје могао да трпп ни куцање сата. У јелу је био пробирач, раскош је мрзео, и ако је сам много трошио, носио је се укусно, и по моди. Имао је јако развијен слух, тако је, као дете лежећи у кревету чуо добро све шта се на пољу говорн. Трошно је много частећи своје пријатеље,5 позпвајућн их на ручак, тако у једном писму Ласалу, јавља, како ће ускоро да даје ручак, на који ће позвати Рожеа, Балзака, Готија, Госдена и друге. Био је мало сујевјеран, тако, кад је једном пошао у Неапољ, десио се бродолом у прнстаништу марсељском, и сматрајући то као рђав знак одустао је од путовања. Смејање му је било подругљиво, демонско, Мајзнер вели: да је се често смешио, као да је био сам демон распада н пустоши. Због својих вицева и сатире, Хајне је стекао н доста непријатеља, којн су га мрзели оговарали и нападали.6 Али који је то велики човек који нема завидљпваца и протнвника? Па н онн, не могу ипак да ме споре даровнтост, и љубав ка н с т и н и, ма да му то неки не прпзнају. Протпвнпци у претераној мржњи, одричу му чак и чнстоћу осећања његових, називајући 5 Кад бп му ко тражпо поваца па зајам, одбио бп га говорећп му: „Стојпм Вам на услузп, поделите са мпом со п хлеб, алн новаца не тражпте, јер ирво ја пх пемам. а друго не желим да нзгубпм друга у Вамп.“ Примера радн навешћу само ове стихове: „Зар пема учепих паса? II коња што рачупају? Не пишу ли магарцн прпповетке? II мајмунн зар пе изигравају у комендијама?