Delo

358 Д Е Л 0 III Хајне н жене Главна карактеристикаХајнеова јесте љубав. „То није бпла. — како вели проф. Минор ситничарска љубав, него силна страст, варљива као вода, која је ,дворском песнику мора‘ најсроднији елеменат; један сфинкс којп у жару и бесу растрзава песника својим пољупцима“. Хајне сам прнзнаје, да га је несрећна љубав нагнала да пева, и његов биограф Роберт Прелс каже, да је ту чаролију извршила једна мала девојка, коју је он у својим „путннчкнм сликама" изнео под именом Веронпка18 Карпелес пак вели, да је прва несрећна љубав Хајнеова, била његова рођака Амалија, и она је та, коју ми у Хајнеовим песмама сусрећемо као: Моли, Зулејка, Евелина и Отилија она је опевана у „сликама са северног мора“, она је као девојка у впзијн „морска авет“, она је Марнјау „Ратклифу“ Дона Клара, п т. д. и она је та која је изазвала онај ироничан, тужан, страстан, пболан тон са његове лире. У 16 години већ је био заљубљен, кад је упознао „мајсторицу“ — „Гехин“, коју Хајне спомиње у својим делима. Гехин је била жена једног џелата, која је нмала лепу сестричину Јозефу, са којом је по неколико сатн проводио у поверљивом разговору, док му је њена тетка причала фантастичне прпче. Лепа златокоса „црвена Јозефа“ — како Хајне у својим мемоарима прича, — разбуктала је прве пламенове оних двају страсти, којима је његов жпвот бно посвећен и то: „љубав спрам лепих жена, и спрам француске револуције“. II ова џелатова поћерка — по признању Хајнеовом — била је од највећег утицаја на песника, који се тек будио, а тај се утпцај видн и на његовнм првим песмама „сановне слике“. Лзубав је главни елеменат живота Хајнеова. Ево како се он сам о томе изражава: „библнотека н подруми винскн упронастише ме, а и љубав ме мучи. Ја волем медичког Венуса што стојн у библнотеци, и лепу куварнцу дворског саветннка Бауера“. У љубавн Хајне није бно пробирач, зна се н. пр. да је једном волео и једну келнернцу, која у почетку ннје хтела да чује за њ, тек кад је сазнала, да .је он пнсац оннх лепих песама, пружила му је усне за пољупце, п Хајне је доцнпје 1Н Веле, да .је Хајне једном у шкојш на пспнту, декламујући Шплеровог „Гљурца," у сред декламације застао, кад је смотрпо међу слушаоцнма једпу златокосу девојку. н пао јс опесвешћен на под.