Delo

ХАЈНРНХ ХАЈНЕ 359 уверавао: да му је тај мали хонорар внше радостн прпчпнпо, но сви златннци његових издавача Хофмана и Кампеа. Ону дивну песму: „Оп Мз1: ше ете В1ите“, спевао је Хајне .једној сиротој лепој девојци Мирјами која беше дошла са сво.јнм оцем у Берлин, па јој отац изненада умре, а она остаде сама самохрана; и њу угледа Хајие једног вечера, како у очајању јеца н крши руке пред једном посластичарницом, без оца, без средстава, а у туђем месту. Хајне је узеде, и предаде Варнхагену н жени му Рахел.19 За своју романцу „Дона Клара“ пише Хајне (5 новембра 1823 г.) Мозеру: „сва је сцена пз мог сопственог живота, само што је зоолошка башта претворена у баште Алкада, баронеса у Сенору, а ја у Св. Ђорђа, или бар у Апола.“ Песму „бели слон“ спевао је грофпцп К ал ергис која га је у болести често посећавала и тешила. Хајне није никад оскудевао у љубавн, љубав је могла изазватн свака, само ако је лепа, па била то прннцеза или куварица. Он признаје: да у најмлађој младости, нпкад ннје знао за жену ако није била лепа, јер је лепота телесно откровење божије; — или ако није била задахнута великом страшћу, која нас ослобађа од свпју саможнвих сићушннх осећаја, жртвујућн нам сва блага живота, па и сам живот. Где год је био, увек је био у друштву лепих жеиа, његова писма, његова дела говоре нам довољно о томе. Живећи у Берлину он — у посветн „Ратклифа" Меркелу — вели: „не застиђуј ме моје лепо дете, и не поздрављај ме ,под липамађ кад после будемо код куће све ћемо лепо удеситн“. Пз Лондона опет пише Мозеру (9 јуна 1827): „Ако се жив вратим нз Лондона, то жене нису крпве за то, оне чине своје“. У Италији, у купатилу Лука — пише његова сестричнна М а р и ј а Е м б д е н X а.ј н е, доцниј е талијанска кнегпња Де ла Роке, у својим „успоменама на Хајнеа“: — „плнвао је у љубави и задовољству, где је н добио клпцу евоје болести, јер је као вредна пчела летео од једне до друге, н нпје био ннкад снт љубавн". Овај раскалашан жнвот продужио је још више у Парнзу, па чак и ношто се оженио (као 19 Карпелес напротпв тврдп да је Хајне бавећп не у Пољској (Гснзену), впдео код бунара једно црнооко јеврејеко девојче Ребеку, кћер тамошњег Рабпна, п заљубпо се, ири полаеку спева јој днвну песму: „Би Јнв! \\ле ет§ В1ите, «о ћоћ! ит1 зсћбп шк1 гећГ... Лепа Ребека удала .је се доцнпје за једног обнчног трговчпћа, са којпм нпје срећпо жпвела, алп је се вазпа сећала Хајнеа, друг Хајнеов Бреза помагао .је доцније спроту Ребеку.