Delo

360 Д Е Л 0 што сведоче и његова пнсма Ласалу нз 1846 г.). Тако живећи, Хајне је могао лако да самом себи прорече: „да ће то жене битп, које ће га у гроб отерати“, та је се слутња испунила, али после дугих мука и великих болова. У писму Левалду (11 априла 1835 г.) пише му: „ружични таласи силовито шуме око мене, мој је мозаг још непрестано онесвешћен од заношљнвог мнрнса цветног, да нисам у стању да се са Вама паметно забављам. Јесте ли читали Соломонову, песму над песмама? Прочитајте је још једном, и ту ћете наћи све што Вам данас могу казати“. Трп месеца доцније, мало је одахнуо, јер већ хладннје пнше: „Сад је хвала мојој несавладљивој снази духа, душа опет умирена, и ја живнм спокојно и весело у замку једне лепе прнјатељице близу Сен-Жермена, у милом кругу отменнх лица“. Али је та мирноћа за мало трајала, јер је ускоро био опет жртва страсти, а после неколико недеља пише Лаубеу: „како се налази у замку најлепше, најблагородније и најдуховнтије жене,-0 али у њу вели није заљубљен; „ја сам проклет — пише он — да љубим само најниже и најбудаластије... појмите ли како то мора мучпти човека који је врло поносит и врло духовит“. У Паризу је живео лудо и бесно, ту је била: Серафина, Ангелнка, Дијана, Хортенза, Клариса, Жоланта, Марија, Жанн, Ема, Катарнна и т.д. „Упита ли Вас когод — пише тада Хајне — како живим, то кажите као рнба у води, или још боље кажите људма, да ако у мору једна риба пита другу: како живи, то ова одговара: ,живи као Хајне у Парнзу “ Бавећи се као гост неко време у Пољској, упознао је тада нзвесну г-цу Собернхајм, чијег је се познанства радо сећао, не само он, но п друг му Леман, и Хајне је њу по Леману често поздрављао, сматрајући њено познанство за најлепше н најпријатније. Пољкиње су у опште оставиле дубок утисак на Хајнеа. Тако Христијаиу Сете-у гшше (Августа 1822) нз Гпезена, како нлемићске „жене и девојке издржале би борбу са свима лепотицама на земљи, не изузимајући шг Ђурђнјанке, а у надметању у љупкостп и прпјатности измакле су за педесет глава коњскпх. Перо је немоћно да оппше једног пољског Ве2020 То је била кнегиња Белђојозо, која је била ванредиа лепотица, праве класичне лепоте. Рођона ‘28 Јуна Ј808 у Милану, умрла 5 Јула 1871 г. Удата Је била за кнеза Емнла Парбпјано Ди Велђојозп 1827. Са кнегињом Хајне Је бно у срдачном пријатељству око 20 година. Ње се пзвесно тнче п опо горње писмо Левалду.