Delo

ХАЈНРПХ ХАЈНЕ 861 нуса, само Тицијанова кичица могла би да даде слабу слику на платну, али шта ја кажем? Ја осећам немоћност моје гушчије дршке, кад бих имао Тицнјанову кичицу, Моцартове мелодије и Кладеронов језик, тек тада могао бих ти да раздрагам осећај, којн би имао при погледу лепих ћерки пољеких. Шта су Тпцијанове слике спрам овнх бујннх олтарскнх слнка лепоте, које је Бог у најлепшим часовима своје творачке снаге и одушевљење чаролијски произвео! Шта су Калдеронове звезде земне и цвеће небесно, спрам ових анђела на земљи. Једну такву Афроднту видети, то ми се допада. Инглезима радо остављам Неапољ да внде н да умру“. Чудновато пзгледа, да Хајне, који је жене тако волео, и тако нх лепо опнсао и опевао, да је он поред лепнх, бујних и пуних живота жена, волео још мермерне статуе, и што је најчудноватије, оне које су давно умрле. Ево шта он сам о томе вели (илустровано издање св. V стр: 74, 75, 76,): „Само једна статуа беше — сам Бог зна како, — остала сачувана од пакостп човечнје н времена, са свога постоља — разуме се била је оборена у велику траву, и ту је лежала неосакаћена •богиња, са чистим лепим изразима лица, и са лепо оивнченим благородним грудима, које су бљештале из траве као грчко оваплоћење. Готово се уплаших кад је видех; ова ми слика улн чудноват загушљпв страх, н нека тајна бојазн, не даде ми да останем даље при њеном нежном погледу“... „од тада се у мојој души развила чудновата страст за мермерне статуе“... „малане слике женске, нису ме тако много занпмале, као статуе. Само сам једном бпо у слику заљубљен, то је била ванредно лепа Мадона, коју сам познао у Келнској цркви“... „Ја сам и мртве жене љубио... Јест, то је нешто особито да сам се у једну девојку заљубио, пошто је она већ седам година умрла била... тако живљах шест месеци у Потсдаму са свим утонуо у ову љубав...“ Од многпх Хајнеових пријателшца и нозианстава са њима, била је и једна велика поштоватељка његова — чиста и узвншена над сваком сумњом — Пнглескиња Луција Дуф Гордон (рођена 24 јуна 1811, а умрла у Каиру 14 јула 1869), удата је била 1840 г., н она и њен муж, били су литерарно образовани. Њихова куЈш била је зборно место ннтелпгенције инглеске ту се скупљаху: Днкенс, Текерај, Тајлор, Тенисн, Џ. Елиот, н други; од странаца у њихову кућу долажаху, Лео-