Delo

ХАЈНРНХ ХАЈНЕ 363 Луццја била, али да сам у браку срећна и задовољна. На то ће Хајне рећи: „то је лепо, лепо је впдетп жену која нема рањаво срце, те да га предаје људнма на лечење, као што то овде жене раде, не опажајући да оно чега немају, управ то је, што никаква срца немају.“ Исте годпне посетила га је она са мужем својнм, и била је неколико пута код њега. „У опште ја нисам нпкад видела — вели племенита леди — да нко тако ужасно пати, и да своје муке са така узвишеном не афектнраном мирноћом подносн, као Хајне. Пстина, он се кадгод тужаше на своје патње, и дирало га је видећп сузе у очима мојнм, алп се одмах труђаше да ме шалом насмеје, чему је се веома радовао.“ „Једном рече, да највише што му се код мене допада, то је смејање од срца, што францускиње не могу.“ Говорећи о односу Хајнеовом спрам жена, ннје могуће неспоменути једну, која му је до смрти остала верна прнјатељнца, и коју је Хајне звао „мала вила.“ Своје односе спрам Хајнеа и Алфреда де Мисеа, изнела је она у својим успоменама. Тоје г-ђа Жобер21 пореклом из аристократске породице, а била је удата за члана касације Максима Жобера. Хајне је њу упознао на једном балу 1835 г. представљајући јој се као „првп човек столећа“ (алузија на његово рођење) и после неколико дана пошље јој своју књигу: „Ве 1УА11ета&т1е“, са овпм писмом: „Част ми је госпођо, да Вам пошаљем моју књигу о Немачкој. Молим Вас да ирочитате шестп одељак, тамо говорим о ундинама, саламандрнма, гномама, и силфидама. Знам да је моје знање о овоме врло непотпуно, и ако сам у оригиналу чптао дела Аурелијуса Теофрастуса Парацелзуса Бомбастуса из Хохенхајма. Кад сам моје дело ппсао, ја такве елементарне духове нпсам видео, сумњам шта више да они и могу шта друго бити, до производи наше уобразиље, да они не само у нашем мозгу, но и у елементима станују Али од прекјуче верујем у могућност њихове егзистенције Ногу ко.ју сам прекјуче видео могу имати само таква фантастична бића, о којима сам у мојој књизи говорио; је ли одпста то нога једне Ундине? Верујем да је се као талас докотурала, н да на води може играти. 21 Ова прпјатељпца Хајнеова умрла је у дубокој старостн 1884 г. њу је А. де Мпсе звао „гоепођа кума“, п бпо је са њом у врло нптпмппм односпма. Своје успомене штампала је 1880 год. под именом: „боихешг с1е Мабаше С. ЈаиђеП“.