Delo

864 Д Е Л 0 „Или оиа ирипада каквом саламандру? „Нпје хладна" велн Јосиф Марта из Женевпјева, који је своју уобразнљу распалио ногом лепе цвећарке. Нли је то нога Гномеиа? За то је сувшпе мала, спретна и њежна. Или је какве Силфе? госпа је тако етерпчна, тако вилинска да ли је добра или зла вила? то не внам, алн ова ме сумња мучи, узнемирује, тишти ме. Зајиста се не шалим. Ви вндите госпо, да у тајним наукама нисам довољно напредовао, да нисам никакав велики чаробник, само сам Вама врло одани и нокорнп слуга. 22 Априла 1835 године. Хајнрих Хајне." У „Флорентинским ноћима“, Хајне велн за ову лепу малу госиу, ово: „сећам се оног тренутка, кад ми је Белини изгледао тако мио, да сам га са задовољством носматрао, и желео да га боље упознам То је било оног вечера, пошто смо заједно обедовалн, и били врло веселн у кући једне велике даме; која има најмању ногу у Паризу, и на клавиру разлегаху се најслађе мелодије. Још и сад, као да гледам доброга Белиннја, како, најзад малаксао од многог лудог белинпзма, шта га је нзћаскао, седе на столицу Ова је столица била врло ниска, готово као клупнца, тако, да је Белини седео крај ногу лепе даме, која се спрам њега на софри бпла нспружила, погледајући га са слатком злурадошћу, док се он спремаше да је са неколико францускнх фраза забави, сматрајући за нужно да оно што је мало час казао, коментира у своме сицилијапском жаргону, доказујући да то нпје никаква глупост већ напротив најфиннје ласкање. Верујем да лепа дама инје много пажње обраћала на Белинијеве фразе, јер му је његову шпанску тршчицу, са којом је се покадкад помагао у својој слабој реторици, узела из руку служећп се њоме да днвну коврџаву косу са слепочњаче младога „маестра“ на тенани поремећава. Овај враголастн посао пратило је смешење, које је њеиом лицу давало онај израз, који никад нисам видео на живом човечијем лицу. То лице нећу никад заборавпти, оно је било од оних, која ирипадају царству појезије, а не суровој стварностп жнвота, чије коитуре опомињу на Да Винчија: она благородна облпна са наивнпм рупицама на образу, н сентимепталиом шнљастом брадом ломбардпјске школе. Боја впше рнмска, блага, тавна бисерна сјајност, отмена бледоћа, млитавост. У кратко, то је било лнце, које се налази