Delo

фРЕГАТА ПАЛАДА 395 Хи! Хн! Хп! чујем у суседној кајути кад се пробудих у јутру; затнм тих шапат, и с времена на време изненадно повишавање гласа на понекој речп. Фађејев стоји иза мене с чајем. — Је си ли одавно ту? — Од почетка седмога сахата в. в. — А колико је сад? — Па ето, чујеш, ваљда. У то време удари добош, засвира музика, значи осам сахати. — А шта је ту, у суседној кајути? запитах ја. — Свакојако некн Јапанац, одговори он. — Шта ће овде? — А ко би га знао. — Могао би да упнташ. — А како да га упитам? Разумели би се као свиња и кокошца... Јапанци засели па не дају маћи: сваки дан, од јутра до вечера долазе ио неколико иута. II каквих их нема: опер-баниоси, ондер-баниоси, опер-тоаки, ондер-тоаки, а за њима још гомила пробисвета — њихова свита. Добро ће битн да причам по реду што је значајније. На дан-два после посете тумача доплове три-четири лађе, украшене заставама, заставицама, знацима, грбовима и копљима све атрибути ратннх бродова, и ако на лађицама беху они истл голи веслари, а ниједнога војника. Нама је овде било још све ново, и ми с нестрпљењем очекнвасмо шта ће ово значити. Лађе ове, мало налик на сељачке разваљене колебе: широке су, доле пљоснате, с отвореном крмом. Начпњене су од бела дрвета. Весла у веслара дугачка, састављена из два дела, и везана по срединп. Весло свезано за лађу, и веслар стојећн трза га себи н гура од себе. Веслара бива, према лађи, од 4 до 8 на п до 12 људи. Њихова лађа, то је кућа што плови. Ту има свега: мало огњиште за кување, и сва домаћа потреба. На лађама стражарицама редом дежурају чиновници, те мотре шта ми радимо. Овај поредак ,је у њих од старина, према свима страним бродовима. На палубу се попеше најпре тумачи. „Опер-баниосн“, говораху они шапатом, с поштовањем, иоказујући лађе, а сами се поврсташе у ред. Затим се појавише н узиђоше горе на палубу два Јапанца, нешто угледнији и одевепији од осталих. Тумачи