Delo

396 Д Е Л 0 их предусретоше положивши руке на колена н поклоннше се скоро до земље. За њима дође једно двадесет људи, у свптн. Један од опер-баниоса беше пријатна лика, мршав, с већом горњом вилицом, чељушћу и великим зубима, као и у многих Јапанаца. Други беше ровињав од краста, паметна лика, али имађаше чељусти као п нрви. На њима поврх црног кафтана од ланене матерпје н дуге свилене хаљпне, беху још неке, свнлене, шарене сукње, с разрезима на боковима и свиленнм кпћанкама. Под пазухом, по обичају, стојао је цео дућан од свега н свачега; ту је, лула, потес, марама за брисање зноја, и гомила листића од танке, али врло јаке харгнје, на којој они пишу, чупајућн лист по лист, у коју се они ушмркују, и у коју најносле завијају све оно што им треба. Они приклекнуше, ставише руке на колена т. ј. поклонише се нашима. Њих зову јанански хокеј нсп. Они су, после губернатора п његових секретара, највеће старепшпе у граду. Иоведоше их у кајуту за примање; ту хокејнсн седну, остали отказаше столице, указујући с поштовањем на ирве. Допеше чај, конфекте, двопек и слатке колаче. Они испише чај, пушише, пробаше конфекте, и завпше по једну у своје хартије, да носе собом; чак су стриали нод пазухо по комад хлеба и двопека. Наливку су испијали са задовољством. Кад је дошло време да их запнтамо зашто су дошли, онда један гојазан и роав тумач, по имену Л>ода, стаде пред хокејнсе, ннско се поклонн и оставшп у овом положају, преведе наше пнтање. Хокејнс тнхо, скоро шапатом, а брзо узе говорити, нагнувши се преводиоцу; сви остали, тумачи и други хокејнс и један део свите, такође се нагнуше и слушаше. — Хи, хи, хи! тврдио је преводнлац разговетно, докле му је хокејнс одговарао. Реч, хи значи одобравање, налик на наше: да, разумем. Ту реч говоре само млађи кад слушају старије. После, кад је хокејнс свршпо, Љода удану ваздух у се, и на мах, исправивши се пред нама, рече, да су они дошли да учине нбколика питања. Он је говорио обичним гласом, а понекад је наједанпутповишавао глас до узвика, махао главом и смејао се. Остали тумачп су ћутали: у њих је правило, кад старији говори, млађи ћуте и пажљнво слушају; тако они проверавају један другога. Та система узајамнешпијунаже личинешто на језуитску. Тако јењнхов тумач Садагора — који је за чудо личио на стару девојку по својој