Delo

фРЕГАТА ПАЛАДА 397 седој коси, недостајало му је само наочара и чарапе у рукама, ћутао, кад говори Љода, а кад није ту Љода, онда говори Садагора, а ћути Нарабојоси итд. — Што сте ви, — запиташе онн извадивши хартију исписану јапанским словима, — рекли на фрегати да је брод изашао из Камчатке у мају, а на корветн сте опет казали — да је брод пошао у јулу? — Зато сам обилазио два месеца, — зачу се од једном глас из позадпне (то говораше командаит брода) — да не би било зановетања и распитивања: где смо били и шта смо радили? Сви се на то осмехнуше а II. нешто рече и у додатак. Корвета је заиста иошла из Камчатке у мају, али је свраћала на Сандвичка острва. Мизапитасмо Јапанце: нашто то питање? — Шта се вас тпче, где смо ми били? За вас је важно то што смо дошли. Да би се изгладпла та разногласица, Љода нам предложи да кажемо, да је корвета иошла из Камчатке а мп из Петрограда у исто време. — Боље ће бити, рече он, да кажете да сте стигли у исто време, за три месеца. Али њему показаше карту и објаснише, да се из Камчатке може стићи за две-три недеље, а из Петрограда за по године. Он се обуни и узе се подсмевати сам себи. Том приликом покажемо пм Русију и Јапан. Опазивши какоје Јапан мали према Руснји, онп се добродушио насмејаше. Напоменуше им, да узалуд терете и себе и друге овим питањима. — Ваља послати пзвештај у Једо, одговорише они. Затимје дошло друго и треће питање, све у том смислу. — Треба лн то слати у Једо? — II то, п све, рече Љода и повуче ваздух у се. — Онда они у Једу пмају много посла! рече неко иза мојих леђа. Сетившп се каквим су питањима засипали Јапанцн од јутра до мрака нашега знаменитог заробљеника Галовнина, — учинп ми се да та питања нису баш ии глупа. Они одоше касно у ноћ уз осмејке, приседање и клањање. Међутим опет дође вече са огњевитим нитима по хумовима, са одблеском обала у води, с фосфорским одсевом мора, с лупом ковача и внком веслара: „осиљан, осиљан!“ — Сад нас је све то већ мало забављало: навикли смо се и упознали