Delo

398 Д Е Л 0 с околином, зато је палуба опустпла онога часа, чим гостионичари Јанцен и Вптул зазвонише чашама, а весници гологлави узеше прилазитп овом-оном с позивом на чај. Баниосима рекоше на растанку да има два писма: једно губернатору, а друго — веће, како би он за прво послао чиновника а друго — нримио сам. — Казаћемо губернатору, одговорише онп. У жељи да сазнају прави узрок нашега доласка, онп још запиташе: да нисмо довезли какве Јапанце што су страдали на мору, и — да ли ће нам требати провизије н воде, — а то су две ствари, које Јананци дају сад странцпма, кад им дођу, па п то тек иосле оклевања. А раније, као што се зна, нису они примали никад у Јапан чак нп своје рођене Јапапце, ако пострадају на мору у бродолому. „Ви сте отишли пз Нипона, говораху они, и сад идите куда хоћете“. Са странцима су поступали још строже: њих су држали у невољи. Али време је учпнило своје, и Јаианцн већ ннсу сад то, што су били пре четрдесет, педесет н више година. Према нама су врло љубазни: питали су нас за имена, чинове н дужности п све су заппснвали малом кичицом, умоченом у мастило. Кичицом владају вешто. Ја сам пробао даједном опербаниосу запишем своје име том кичицом, напоредо сјапанским потписом, па сам се осрамотио: латинска слова не могаху се ни разазнати. Прођоше два дана. У том року дано је на знање Јапанцима, да нам треба место на обали и провизија. Они нам пошаљу нешто провизије на дар, а за место рекоше, да га не смеју дати без одобрења из Једо-а. Трећег дапа затим дођоше два банноса. Један беше и прошли пут код нас, то је прнјатељ наш Баба Городзајмон, којн се већ знао с нама, умео се наћи на фрегати: он се шалио с нама, звао нас по именима, питао за назив свему што је спазио, н записивао. Он беше изгледом врло добар, жив и дружеван. — Други се звао Самбро. Немојте мислити, да у појмовпма, речима и манирима Јапанаца (осим ушмркивања у хартију, и смотавању конфета; али сетите се како се ушмркују две трећине рускога народа, и како су ту недавно наше госпође бацале своје ручне торбице, набијене конфетима с туђнх ручкова и вечера), има што дивље, чудно, што би изненађавало Јевропљанина. Тога нема; само костим, паонаружна фрнзура, јако боду очп. У свему осталом, то је народ доста