Delo, Jan 01, 1904, page 452

КРНТИКА II БИБЛИОГРАфИЈА 437 јиеа јерес, по свој нрилиди онакова какву су учили попови Богумили“. Пре свега није добро речено, да је то било пре Немање, већ и у време његово, јер знамо, да се он много борио иротив богумилства, као и синови му после, и да га је требио из своје земље. Осим тога није истина да је богумилство „Аријина јерес“, већ је то секта, која се развилафз манихејскога дуализма, а потиче из Мале Азије. Оспов богумилске науке јесу два принцнпа: принцип добра и принцип зла; а Аријина је наука нешто друго и сасвим противна овој. Даље није истина, да су ту веру учили попови Богумили, јер богумилска вера није имала попова. Потоме говори г. Грчић о старим српским нггампаријама, где нам не рече готово ништа осим неколико имена, н ако имамо неколико монограФија о старим српским штампаријама. Што се тнче целе ове прве периоде, може се рећи, да је врло површно, а како видесмо и погрешно израђена и то опет скраћено преписано од Шурмина. То се види из тога, што, говорећи о једном писцу, мисли теку истим редом и у Грчића и у Шурмина; атоније могућс, ако се не преписује. Осим тога има и реченица потпуно истих. Тако н. пр. ја сам летимично опазио: Грчић стр. 18 говори о Конст. Фил.: „за кога мисле, да је био на челу читавој школи ресавских манастира, а особито Манасије, која је оживила књижевну радњу у Србији, под окриљем деспота СтеФана Лазаревића. У Шурмина стр. 233—234.: „2а пј 1Шб1е, с1а је Мо па се1и пекој сПауој бкоИ гебаубкШ тапабПга, а обокПо Мапабјје, га у1ас1е с!ебро!а 31е1апа.“ Даље има идентичних реченица у Грчића на стр. 13 са Шурмином на стр. 230., а кад би то човек помно успоредио нашао би и више. Ово никако не може бити случајно. А да је Грчић једноставно преписивао, уверићемо се још боље, кад мало пиже почнемо упоређивати Грчића и Петрачић—Милера. У другој периоди говори Грчић о књижевном раду у Далмацији, у Босни, међу Кајкавцима и у Славонији. Носле врло слабога и површнога говора о развитку иојезијеу далматинским градовима, одмах прелази на књижевни рад у Спљету, где говори о Марку Марулићу. Грчић нам није окарактерисао рада Марулићева, већ је само набројио дела његова. После тога говори нешто о књижевном раду Луцића и Хекторовића на отоку Хвару, где спомиње и „Приказања*. Иза тога долази на књижевни рад у Задру, где спомиње Шиму Будинића, Јурја Бараковића и Петра Зоранића. Истом лосле тога говори о књижевном раду у Дубровннку. Готово ннкако није нам окарактерисао Дело књ. 30. 29