Delo

158 Д Е Л 0 Зато ми не можемо овдје ва нике новце добитп ни мало вашега казалишта, или којег концерта из глазбенога завода, или из „Кола“ — вратн жупник. Хвалите Богу, да га нема, остаје нам више новаца, а тих нам треба више од казалишта. На шта ће нама, старцима, казалиште? А ви сте и свећеник! — просвједоваше госпођа. Па ја и не мислим на себе, рече жупник, али гле ено Марпце — ја бнх заспао у казалишту, али она не би! Не треба вама све то, важним ће гласои каноник, ви све то ужнвате нзворно, ненатворено, што ми, градски људи добивамо тек на умјетни начин. Та има ли љепше декорације, него што је ево овај крај? Па све то нмате бадава и свакп дан! — Да, да, уозбиљи се жупник, бадава, мисјшш ти! Па хајде да ти приповиједам. Кад сам дошао на жуну, живјело се ту друкчије. Нпје било честпта воћа, крчма — и то жупничка - била ми је преко пута, а све подерано. Морам рећи, да сам прве године жпвио и ја као и свп моји предшасницн. Имао сам вннограде старе лозе, брао сам, продавао вино — и живио. На једном стисне нас све скупа невоља. Трсна уш дође на наше вннограде, а ми поља п немамо. Пропадоше нам трсја у двије трп године, а мп остадосмо просјаци. Народ ми се стао разилазити тражећи заслуге по Загребу — а моје потребе биваху све веће! Звонимир је био у другој гимназији, Томислав у трећој — а па раду је био Бранимир! Требало је за све нлаћати а откуда? Тад сам се ирепуо! Знамо то најбоље ми, ево Катарина и ја. Купно сам двпје три краве и стао пшљати млнјеко у Загреб. Али да! -Једна крава рђава; други пут опет не илате млијеко, тужи и бори се! Научно сам ја куповати краве! Читао сам много о томе, много говорно са сељацима и сељанкама.' Слушкиње нијесмо имали, ево Ката је музла краве сама. Уиутио сам сељапе у трговпну с кравама, у мљекарство п оирарство — а све за Звонимнра, Томислава! — закл>учп жупнпк смијешећп се, а ирекииуо је зато, јер је дошла Марица и доннјела каву са скорупом. Каноник је гледео цватућу дјевојку, а у срцу га нешто стегпе. Дошао је он с бискуповим налогом — да и њу и њену матер н браНу — протјера из жугшога двора! Зато је шутио н слушао, како је жупник дал>е нриповнједао. Алн све то ннје оно право, настави жупник. Чуо сам ја о регенерацији винограда, на сам сновао, како да се нри-