Delo

БОРБА СА ТОМОМ КОРДИЋЕМ 159 хватим посла. Требало је земљу прекопати на седамдесет сантиметара дубоко, требало је набавити американску лозу, а цијепио сам сам и тако учио тежаке. Напокон .је стао виноград донашати корист, огромну корист, хектолитар вина продавао сам све по четрдесет форинти, а продао сам већ прве године, кад је виноград стао радити, двадесет хектолитара; касније ишло је на стотипе! Виноград је тражио добар подрум, градпо сам клијет, а и гној, а говеда опет хоће добре стаје — и тако сам све ноправно и пољепшао. Но дотле сам се окупао у зноју! А колико пута лупио сам главом о зид! Колико мн је муке пропало, док сам изучио господарство, док сам се упутио у трговину — еј, еј! Ал зато су Звонпмир и Томислав били спашени! Један је судац, други лијечник, Бранимир је архитект и подузетник, а Марица је учитељнца, а неће ни други пропасти. Док је Кордић Томо то све приповиједао, прем.јештао се Зника с бока на бок, као да сједи на иглама. Свакн час чуо би К0ЈУ 1шЈеч11У> која га је опекла. Та и он је човјек, има срце, а био је и млад! — Тако је, тако! — потврди г-ђа Катарина — коју су иначе сви звали „господична“, и која је жупнику говорила: „Ви“ како би свијет мислио, да су туђи! Проживјели смо тешких дана, али смо своју дужност иснунили, па сада већ не желпм ништа, него да ми Бог даде овдје заврпшти моје дане, овдје. гдје сам проживјела толико црннх дана — па нпак све свладала. То ме испуњава задовољством! — Да, да, најслађе су успомене на побједе! — рече каноник пометнув задовољно жлпцу. — Изврсна кава! Ми немамо таке у Загребу. — То тн вјерујем, прихватн домаћнн. Каве пмате, али млпјека не. Ово је млнјеко од крава, које сам ја сам нзабрао у Штајерској, на Алпима, а онда — знам ја п чнме нх крмим, и како крму гојнм. Хоћеш ли можда да ти све то иокажем? — Баш сам те то хтпо умолитп! — рече Зника сав сретан, да је могао устати. — Опростите, рече он обратившп се госпођи, алн Томо је све тако уредно п све знаде тако заннмљнво причати, да човјек мора зажељети, да све то сам вндн. — Само не идпте далеко, објед ће бнти готов тачно у подпе! Ја се надам — вп ћете, пречаснп госнодпне, бптн наш гост! — дометне с љункпм изразом лица госпођа.