Delo

160 Д Е Л 0 Та то се зна, то се зна! — рече жупник, водећи канонпка испод руке. Но господину канонику није било до господарства у тај иар. Он је хтио да буде са жупаником на само, зато је и пошао да гледа господарство. Једва су одмакли десетак корака, започне каноник: Јели овамо у твој мир продро глас о нашем новом црквеном старешини? Чује ли се шта за његове намјере? Не бринем се! За мене ти нема више ништа ново — а опет, ја сам на све приправан! — Ја сам већ много с њим разговарао — и морам ти рећи, да ми се свпђа. Пма човјек нових идеја! — Хм, нових идеја! Да ннје Лутор ? — насмијеши се жупник. — Говорим озбиљно! Ево чуј! Мисли он о томе, како би подигао моћ цркве. Црква мора бити највиша власт у Хрватској. У ту сврху хоће он да прибере око себе понајпрнје све свећенство. Жупник стаде каноника позорније слушати. — Па зар ми нијесмо с њим? Та да, ал не у свему! Он хоће да будемо сви једна мисао. А да његов посао буде импонирао, свакому улијевао штовање, зато хоће, да сакупи најодличније свећенике у непосредној својој близини! — Гле, гле, као какав краљ! — Ти — видим — у све то не вјерујеш! Али ти кажем он има већ понис свих оних свећеника, који су се било у чем одликовали, па са сваким жели да ступи у особно познанство; хоће ако ништа више, а барма то, да се са сваким дописује. — Ма — 1е 101 сПоуеп, краљ грађанин! Па против кога иде он? Против кога? Против никога! Он желн да вазда буде с владом у иајбол>ем споразуму. Прије си рекао, да и с народом хоће да буде у слози. Иа онда? Зар тако није било и до сада? Да, да, ал зар ти не видиш — хоће да буде с пуком у најтјешњем пријатељству — разумије се — преко свећенства, а с владом — и онет нреко свећенства — зар ти не видиш да је то — моћ, то значи владати владом п пуком, то значи сјај цркве. Жупник је шутпо један час, а онда додаде: