Delo

БОРИА СА ТОМОМ КОРДИЋЕМ 161 — Хе — видит’ ћемо! — То није доста. Бискуп жели и тебе видјети у својој војсци! — одапне каноник опрезно прву стри.јелу. — Мене? Не знам хоћу ли му моћи чиме послужити. Па како је баш пало његово милостиво око на мене? — Е видиш, то је твоја заслуга. Знаде он, да си изврстан латинац, а зна и то, да говориш и француски, дакако и немачки, да знаш и друге језике, преводиш, пишеш, да си уопће — литерат! — Није право упућен! Ја нијесам литерат. Пстина, превађам из разних језика — али само ради новаца! Од ретка шест, седам — до десет, дванаест филира! То ти се ради кроз зиму, и заслужим толико, колико Мирослав треба у једној години! А то ти није никакав литерарни рад. Хоће ли паша глава, да му што преведем — нека наручи. — Бит' ће и то. А да видиш како те бискуп цијени, он би био вољан да ти пошаље црвени појас и именује те вицеархидјаконом. — Био би вољан? Па тко му брани? — Нитко. Ал видиш, он би желио, да вас око себе скупп, на да уведе дисциплину међу млађе. Нас старије већ ће пустити у миру, ако барем само пред свијетом покажемо, да смо такови, како он то хоће. — Па што он то хоће? — Желио би он у свећенству уздржати строгп целибат. Зато би му драго било, да се ти барем на неко врпјеме растанеш од своје газдарице. Жупник застане. Погледа Знику, а онда рече: — Зато си ти дакле дошао? Иа хоћеш да баш на мени почнеш? — II он се насмије некако злорадо. — Е знаш, то ти је тако. Ти ннкад и пред никим не тајиш, да ти је то жена, а оно да су тп дјеца. А то је најгоре то је јавна саблазан. — Не, него баш обрнуто, јавна је саблазан то затајивати. Алн чуј, ја знам другп начнн, како би се то могло рнјешити. Укините целибат, кога се н тако нитко не држи. Како можеш такова штарећн! Та зар не увиђаш, даје нама овако љепше? Ако мп газдарпца ннје иовољп, отправим је. — Да, и тако жнвнш у многоженству! Па гдје је ту целпбат? Дело књ. 31. 11