Delo

162 Д Е Л 0 — Но знаш, бнскун не тражи да се разиђете за увијек. Он мислп само привремено, да не буде саблазни, јер он жели тебе учинити каноником. Будеш ли једном у Багребу каноник, моћи ћеш Кату смјестпти камо у стан у нриватну кућу... Тако и други живу... — Шути, молим те! — прекине га жупннк. Мене не ћеш завестн у напаст! Па на тај начин! Одурно! Ти мислиш, да те варам. Али чуј само. Ти си у владиној странци уважен човјек, ти си стални саборски господарски извјеститељ, у тебе је моћ, па сад вјеруј, да те бискуп жели предобити за себе — ако барем мало попустиш. — -Јахахаха, — погледа жупиик Бнику с неким сажаљењем па сте бискуп и ти мислили, да ћу ја за таку трицу оставити жену — и то какву жену! Изображену, те вас обојица не бнсте знали с њом ни разговарати, а онда жену, која је била несретна као и ја, кад је к мени пошла, жену, која је са мном премучила највеће муке, док смо дотјерали до овога благостања — и ту жену, мислите ви, да ћу ја сад оставити! II ви, луђаци, мислите, да ћете владати свијетом! Слабо ли га познајете! — Аппсе, не ради не само о том, да се ти одрекнеш жене, та најпосље већ си стар! Али друго нешто мисли бискуп. Дочуо је он, да влада потајно смишља, како да уведе цивилни брак! Не ћеш више ти вјепчавати парове, него можда твој учитељ, биљежник опћине, или било ткому драго. Против тога треба устати. Нлада ради, како да ни .један свећеник не дође у сабор па ни ти, ма да си њезин човјек. А баш тебе би бискуп на сваки начин хтио видјети у сабору. Јер ти си спретан парламентарац, а к томе од старе и племићске породице! Бато бискуп мисли с тобом даље. Он би желио, да ти постанеш његов бискуп номоћник, јеси ли чуо, бискуп! — а као такав имаш вирнлно мјесто у сабору, не зависнш о избору. За све то ја своје жене не остављам. Добро осјећам твоју нрорачунану опаску, да сам стар, да ми не пристаје говор о жени. Добро дакле, ал помисли на моју дјецу. Не ће ли она с нравом рећн: Наш отац је за маснији комад неченке — оставно под старе дане нашу матер — ио налогу какове год рђе, да, бискупа ђе држати рђом! А онда, драгане мој, ова жена нцје само моја супруга, не, она је живући толике године уза ме, дијелећп са мном добро и зло, постала мој најбољп прнјатељ, каквога немате ти ни бискун уза све своје новце. У вашим боле-