Delo

БОРБА СА ТОМОМ КОРДИЋЕМ 163 стима нитко вас не буде тако дворио и његовао, вашем се оздрављењу радовао, као што ће се Катарина уза ме трудити и муке ми олакшавати. Па њу да оставим, дјеци да дадем најрђавији примјер? Нпкада! — Чудан си ти човјек! Домовина го од тебе тражи! — Што домовина треба, то ја знам боље него ти! Остави ме с тим у миру! Ја сам парламентарац. — Ја мислим, да бискуп има од тебе право и тражити, да служиш Богу и цркви. — Тражити? — Да. Он ти заповиједа, да отправиш Катарину? — А ако не послушам? — Позват’ ће те писмено. — Е, ја ћу му одговорити! Написат’ ћу: Када своје газдарице отправе сви каноници, па остали свећеници онда ћу ија €$оју — а то неће бити никада. — Одузет' ће ти бискуп жупу — помисли на твоје винограде, господарство, на сву уложену муку. — А не ће ме учинити бискупом? Но усхтједне ли ми узетп жуну, а ја ћу се притужити папи у Рим. — Хаха, насмије се Зника, зар ти мислиш, да ће папа дати право тебп? — Тада ћу вам бацити штолу и хаљу! Зника застане, као да се уплашио. — Па би ли ти то учинпо? Бог ће те казнитн! Жупник је био већ у ватрн, па одврати поругљиво: — Није Бог бискуп ни каноник! Зника је шутио за час, а онда рече посве мирно: — То је већ бласфемија, зато не ћу више да о том говорим. Али само ми још то реци, што ћеш онда, ако пустиш жупу? Бојао сам се тога вазда, зато реци свому газди, да сам само зато постао ступ владине странке, да ме у овакову случају буде бранпла. — Мнслиш ли ти, да ће се влада радн тебе заратнтн с једним тако моћним нрелатом? — II на то сам мислио. Ови виноградн, што пх впдиш око жуннога двора, ннјесу жупннчки, него моји н Катариппнн. А мораш знати, да сам ја потпуно господарскн изображен, проучио сам хемију, шумарство, рачуноводство, полнтпчку економнју, знам внше језика — н не дам сн господоватн над својом особом. 11*