Delo

164 Д Е Л 0 Е кад је тако — ја одлазнм — рече Зника окренувшп се лагано натраг. - Зашто да одеш? Чуо си истину — па сад можемо мирно наставити шетњу, а онда обједовати, попити чашу вина, па кад захладн, можеш се одвестн. Не ћу, не могу! Што би ми бискуп рекао, кад би чуо, да сам ја послије свих онпх бласфемија остао код тебе на обједу! А тн иди кући! Сељак си био, сељак си остао, робуј! А ја, видиш, био сам племић, привикао сам слободи, па не ћу да покорно уђем у јарам. Зника је шутећи одлазио, а жупник мирно за њим. — Реци ти бискупу, да ја ппак имам једну жалбу на њега! Зника стане и пожудно ногледа жупника — као свој плијен. Али у очима жупниковим горјело је. — Ево гле моју жупу, — и покаже руком у округ — ту тн живи сама сиротиња. Па ииак тп људи хоће да прошире своју школу и намјесте учитељицу — учитеља већ имамо. Наш натпастир има на годину триста тисућа форинти дохотка реци му, да га молим нека од сваке форинте откине један новчић, па га поклони за нашу школу — моја Марица управо је лани положила учитељски испит — оискрбјет' ће ми је! — А хоћеш ли се онда растати с газдарицом? — Ха-ха, не ћу, за тотражит’ ћу вас више! Наш покојни натпастир имао је кћер, коју је удао за часника, кому је помогао до части подмаршала. То је био поштен човјек! То бих и ја радо! Зника је ишао чврстим кораком нрема жунниковом стану. Видио је да му се Тома само руга. Тома се скоро и удобровољио, мислио је, да се каноник жури — на чашицу ракије, коју ће му у двору нонуднти „госнодична“ Катарина. У двору — ракија већ чекала, а господарица Катарина дочекала госта љубазно и стала му нудитн да иије. Али Зника нн да би се дотакао. Било га је жалосно видјети, како је стао пред стару госпођу, па јој стао озбиљна лица говорити: — .Ја сам дошао по налогу бискупову. Он желп мому пријатељ»у Томи најбоље — алн Тома одбија. Ја знам да му и ви желнте добро, па ћете и ту жртву допринијети. Бискуп жели, да учини Тому каноннком, а послије и бискупом, алп се Тома мора нрнје растати са својом газдарнцом. Ја се падам, да ви не ћете бнтн запрека његовој срећи.