Delo

БОРБЛ СА ТОМОМ КОРДИЋЕМ 165 Сирота жена као да се окаменила Није могла рећи ни ријечи, само погледа жупника. Овај бијаше као ван себе. — То је перфидија, да јој нема пара! Дакако, да ће она за мене све учинити, но да ћете се ви оваква језуитизма латитп, таким рђама вас још нијесам држао. Напоље, напоље, напоље! — викао је разјарен жупник Тома Кордић, а Зника оде блијед као мртвац. За час возио се у кочијп у Загреб. Било га је стид кукавштине, коју је починио. Но што ће бискупу рећи? Ништа! Морат' ће љута племића пустити у миру!