Delo

„поезија" м. ћурчина 167 Генијални људи и не остављају за собом разлагања, коментара, ни интимних података о својим делима. Што је и излишно, јер су сами оличени у својим делима. Мане им нестају. 0 нашем Бранку можеш себи створити верну слику на основу његових песама. Циљ песникова је самосталност и колико је год песама у светској литератури, све оне значе индивидуалност или душевно стање песниково. Слика је у толико савршенија, у колико је вернијп отисак оригинала. Песникова .је слика песма, у којој бојадисање, ниансе н расположење надокнађују осећаји, језик и слик. Песма мора бити верна, као и слика, коју она не надмашује само спољашном, већ и унутарњом репродукцијом цртежа, а и у томе, што је дуготрајнија. Јер боје се изгубе, платно се временом отрца, али језик, слик и осећање остаје вечито. Да, то је најглавније, да песник зна осећати: ма тугу, ма радост. Тек он своје осећање изражава, даје и другима осетити. Излишно је трошити речи тумачењем ове његове уметности, тиме би само побркали и бацнли у присенак истину. А и нашто китити песника толиким епитетима, нашто говорпти да му је то дужност, позив, циљ, правац, пнтерес итд.? Плп желети напр. од њега, да му правац буде моралан? По мени, опај, којн дубоко осећа, не може бпти неморалан. Ви велите: песник треба да је поверљив, истпнит п беспристрастан? Али онај, који страсно осећа, дубоко мисли, уједно је и искрен, истинит и поверљив; јер велпкп осећаји онемогућавају претварање. Или ми покажете човека, који у оном тренутку, када га мори страст или патња, није искрен н не издаје и ма једним изражајем лица и ока свога своје унутарње тајне, душевно расположење? Песник дубоких мисли, великих осећаваја и јаке уобразнље уједно је и истиннт, поверлшв, племеннт н моралаи; али не на основу развптка н васиитања, већ на основу богомобдарених врлина, талента. — Плн тп: песннк се рађа, ал' никако не постаје. Једаи изванредни скок у природи, и куда ми стижемо тек после дуге борбе п напрезања снаге, то он постпже једним својнм кораком. Лако ирнсваја п лако претапа у себе — у своју индпвидуалност прнсвојене ствари. Има фантазпју, која као ичела вредио обилазн прнроду н црпи сока из дивних тропа н слпка прнродинпх. Пма свој карактер, који самостално иаиредује, своје особито око, које све орнгниално впди. Ал' највеће благо му је срце, које