Delo

170 Д Е Л 0 Тиме дабогме, да нзазову пажњу и човек мора силом да се заустави код те полемике, где се на сав глас „заподенула кавга“ о њиховнм песмама, те да виде о чему је реч. Рекох силом, а ево зашто: Кад човек оде на вашар и види ону силну робу за продавање, њему западне око за каку лепу, корисну, честиту и добру ствар, те баш да се сагне и да ју купи, кад ал' онај Аиз8сћге1ег са рогља диго на сав глас вику и дерући се показује, узноси н преноручује своју лошу робу, те дражи тнме радозналост публике. Силан се свет скупио око њега, те блеји... ал’ — зато ипак ретко ко шта купи, — а он се сав запенушио од силне вике и показивања. Не може човек, а да не оде до њега н види, шта он то хвали толико и препоручује? II онда се уверавамо, да је то све најлошија роба, те га игноришући остављамо и враћамо се опет оној честитој, скромној шатри, у којој купујемо само добру и солидну робу. Дабогме, да тај модерни Аиззсћгејег и прода што, али је то све слабо, п што прода није вредност његове робе, већ заслуга његове дреке и галаме, с крјом силом одвраћа пажњу и трезвеност публике. Ал’ то је сад у моди, и човек може ето и на тај начнн да растури свој рђави еспап. На нстн такав начин обратио је нажњу читалачке публпке на своје песме Мплан Ћурчин, кад је у 65 бр. „Срп. Књижев. Гласника“ од 1903 год. „заметнуо кавгу“ о својим несмама. Ннти је когод нападао његове песме, нити је когод хвалио, нити се уопште донде водило о њима рачуна, па од куда онда кавге? -Ја знам, да је Марко Краљевић само онда заподевао кавгу, кад је напнт био, или баш кад је наишао на како безобразно Туре, које му није хтело да се склони с пута. А М. Ћурчин је тек морао бити у посве нормалном стању, кад је пнсао о његовнм песмама? Ви ћете опет казати, како то онда, да М. Ћурчин без икаква разлога и нанадаја долази на ту мисао, да пише и говори о својим иесмама, кад га на то није нико нозвао, нити је когод дао повода, да он сам мора да устане у одбрану својих песама? Шта је он управо смерао ије ли пмао од тога каква интереса? Иа наравно. Баш зато, што се о његовнм песмама донде није водило никаква рачуна, предузео је себи Ћурчин, да баци кост међу чнтаоце: да говори и уздиже своје песме, да што