Delo

174 Д Е Л 0 давалац, главнп сарадник, страни доппснпк, ренортер и др. Како тп сви генијалнн људи могу да се сложе у једном шатору, то је већ теже замислити! Али тако је—јер то веле, Боже, наши листови, наше новпне, а опи увек имају право. Међутим је у нстини генијалност изгубила данас своју праву вредност. Ко има дара, тај је код нас већ „генијалан“, а ко има ма само н мрвицу од даровнтостп, тај је већ: „даровпт“. Ми смо у томе за чудо врло услужни и каваљерни једнп нрема другима. Зато је данас повија књижевна критика у нас н изгубила кредит. ‘•С Али да пређемо сад на нашу главну задаћу и смер! Да видимо поезпју Ћурчинову. Он бар држи да је поета и то лирски поета и чврсто је уверен да су му песме добре, само што су му многи „његови осећаји необичнији, компликованијп од осећаја другнх људи (песника), његове мисли су интелигентније од мисли осталих људи, јер на њега утпче обилно и бечка, западна култура, те његово осећање, интелигенцију није у стању сваки смртни човек да разуме. Бле, да видимо то! Каква је поезија Ћурчина? Још је истина и сувише рано говорптп п писати о његовој поезијп, јер она је заступљена тек отприлике.у неких двадесет песмица. Али кад он сам започиње дискусију и хоће да тера полемику о својим песмама; кад и М. М. Петровић вели да Ћурчинове песме нису за одбацивање, а иаш врло добри и спремни критичар Др. Светислав Стефаиовић устаје чак у одбрану М. Ћурчпна и вели, да су оне боље и од песама Петровићевих, јер има у „њима идеје“ ,.опипљиве“ (ја бпх рекао неуљудне и скроз покварене) „интимности“ и „лепоте“, онда мора да има нечега у његовим песмама, што те људе занима и што их привлачи, да пишу о његовим иесмама. Мил. М. Петровић хвали у некојима „идеју“, у другима „мало духа“, у трећима „по нешто музике“. У некој — вели — има и „по нешто осећања“. Др. Св. Стефаиовић налази ,.да М. Ћурчин има свој особити жанр у певању, да је скроз истинит, да му песме имају свој особитп тон, боју и правог песничкаг осећања“. Све је то истнна, да у Ћурчпновим песмама има неког жанра, тона, боје и неког осећања, али ћемо доказатн н какве су му те особипе? Да је Петровић велим опет, ћутао, не би се о том све сада водило рачуна, нити обзирало. Осим много другога чега