Delo

175 „поези.ја“ м. ћурчина учинио би тиме и врло велику услугу мени, јер не бих сада морао кварити пера и трошити мастила пишући о поезији Ћурчиновој. Ну, ја мислим, да ћу овим својим чланком допринетп много, да се једном већ заврши то узалудно нолемисање. То бих једино желео, а то би требао и сваки искрени пријатељ и љубител. српске несме да жели, да се већ једном престане водити рачуна о песмама Ћурчиновим. Он је желео и успео, да се о његовим песмама ето говори и пише. Али дух Бранков, Миленков и Ђурин налаже нам, да таке песме не узпмамо к срцу и у обзир. Да устану ти великани и виде, да се таке несме штампају у најбољим нашим листовима и да спази Бранко е се песннк таких осећања и таких неуљудпих и просто одвратннх израза ухватно у његово — лирско — у Бранково коло. верујте ми, да би се за свагда одрекао-свога песништва! Свакн онај, ко и мало има свести, чувства и љубави спрам поезпје, треба таке песме да презире. Јер ноезија нијетерање моде, није вештачка машина за низање сличних стихова, нити је поприште одвратних, бљутавнх, глупих и бесмисл‘ених пзраза. Поезија ј е, г. Ћурчине, религија, песниково срце храм религије, а песма молитва. Душа песникова пак треба да је најслађп дах Творчев. Несникова поезија треба да је врело само племенптоме, лепоме, доброме и узвишеноме. У њој не могу бити осећаји забрањени и незаконитн, блазиранп н покварени. А такп су осећаји у поезији Ћурчиновој. Он има додуше н страстп, дражн; али је ои страсник без душе и без сриа. Он има н неке фантазпје, алп је та скроз отрована утицајем декадентнога песништва. Па зар се Милан Ћурчин као песннк п као омладннац не одушевљава идеалима, којима се сва омладпна загрева? Пма ли уопште он својих идеала? Донста — нема. Јер у његову певању нећеш наићи: да нева о родољубљу, о човечанству, о своме Српству, о својој верн, о српеким илп човечанским пдеалима, о српској нежној и милој моми, нтд. А то су све предметп, за које су се сви досадањп песннци заносили? Алн можда је М. Ћурчин непријатељ идеалнога, фантастичнога света, те он греди правцем реалним? II то не стојн: јер он пе пева о праву, о слободп, о једнакостп људства, о правдп, о жнвоту и др., које су од вајкада одушевљавале н узнемиравале људ-