Delo

177 „поезија“ м. т.урчинл САМОМ СЕБИ: II ако дркћем, кад уза те стајем, И с пожудом те прагим оком свуда, И ако гледам тајно с уздисајем На грудма црту, што дубље крпвуда, Инак си мепп ти светиња једпа, II мисо на те свака ми је чедпа. Никад се писам слаг о са Писмом Светим, Да прељуб чинп, ко погледа жепу; Ја чак још тражпм, кад се тебе сетпм Да т' мишљу впдим у ономе трену, Где сам ти телу био понајближе Ппак ми поглед светнњи се диже. „Ср. Књ. Гласн.“ бр. 71. од 1904. И све су му песме тако кратке, скроз прозапчне и слабе, не нспеване, већ просто и вешто нанизане на хартију по најновијој моди — по сецесији. Нема у њима никаква полета, уметности, лепоте, бујне фантазцје, која ствара, као да чара, без дубљих мисли ума, без смисла и дара за поезију, без икаквнх ноетских израза. Обична, свакидашња идеја, обучена у просто свакидашње одело. Нема ту уздрхтане, потресене душе, која би ваљала, да се снажним полетом узвпси и занесе н тиме уједно да занесе и потресе и нас, те да нас пренесе у онај исти расположај песников. Ми и после читања Ћурчннових песама остајемо хладни и немарни, као да нх и ннсмо читалн. Оне нису у нама ни за тренут бар побудпле осећање наше, нити су изазвале у нама сличне осећаје. А зангго? Зато, што оно обично у животу, оно банално, које се тако рећи само по себп разуме, што свакоме читамо с лица не загрева нас, ннтп може да нас занесе. Када се садржина песме узима пз обична, спољашна живота са његовим приликама, онда се оно не преставља у свој својој реалној објектнвностн, него онако, како се налази у души песниковој — у колико га разуме се, побуђује на то мнсао и осећање његово. Алн то осећање треба нсказати свом чистом песннчком тонлниом, треба га опеватп са пуном душом и са свом снагом песнпчког осећања. II ако сам несник не мисли племенпто, пстински, узвпшено н морално, ако не осећа страст идеално с пуно срца п душе, већ као просту „пожуду“, ако не утичу на њега нрнродне лепоте јаче и жнвље но што у обичних људн, ако не зна примљене утнске да претопн у жару срца свога, ако лирске н човечанске осећаје Дело књ. 31. 12