Delo

181 „поезија“ м. ћурчина словом једну песму, којом пародира ноезију г. Ћурчинову“. Песма гласи овако: НА СЕЛУ: Једне ноћп изневерно ме сан, Отнорио сам прозор и чекао дан. На дворишту у полумраку Песника видех у буџаку, Спрема се на буре да скочп Баш кад је „пето трл.ао очп“. (Као што то лепо каже песник лола У дваест чатвртом броју „Бранкова Кола“). Тад је с бурета већ спшо II зевајућп ђубрету прпшо. Пето и песник, У зорпн цик. Прилпка мрка ту псчепрка Стихове своје Водено бледе боје: II гле! Девојка па бунар дође па воду. А песнпк шта да ради: Употреби .згоду, II впкпу пх/ Ја пађох „стих“. А пето нада дреку: „Кукуреку Еуреку". II тако ту Боже мој! Скочив кроз прозор Да прекрати време Паде на теме Пегазов син... Ћурчин! ■Х" •х1 •X’ Ето, као што вндите чак и [тај прнзнатн књижевник жели, да Ћурчин не троши внше свој дар и време пиеањем песама, што је и наша искрена жеља,.. §те и*а е! бШсИо. -Јер кад ко само градн стихове, ко не уме да даде уметнпчка, одушевљена израза осећајима н жудњама својим, велпким мислима и тежњама свога времена, тај нема дара за поезију. Ја не знам зашто да се прозапчне ствари морају казивати баш у стиховима? II наш млади несник треба да се излечи од те маније, којом мисли, да је све, што је писано у стиховима — поезнја. Ти његови неснпчкп пропзводн кадрп су да дегреднрају ное-