Delo

СТОЈАН МУТИКАША 201 још јаче и тако га гурну, да умало није ударио челом о собни дирек. Нити је знао што одговорити, ни одбранити се. Покуњен, збуњен, сметен, брже зграби штап, отвори врата и излети из собе. Претрча и преко авлијпце, мислећп зар, да га још гони. Тек када изађе на сокак застаде мало, одахну, и мргодно, осветнпчки, погледа у врата. Затим, не осврћући се похита кући, држећи једнако десну руку на образу, који је горио као ватра. црвенио се. Осјећао се посрамљен, понижен, сатрвен, као нпкада до сада. Он, газда један, бојни трговац, који је хтио да свакоме на свијету изгледа моћан и крупан, дочекао је, да дигне руку на њега кћи једнога кундурџије, а жена једнога пјанца и кавгаџије! Да га удари једна жена, коју он за своје мекиње може купити!... II ипак јој није могао ништа, ипакје устукнуо испред ње и побјегао срамно, кукавички, подло... — Ово... ово јој никад заборавит’ нећу и скупо ће ми платит, — шикну као гуја, дочепавши се својих врата. Љутит, разјарен, мргодан, уљезе у авлију, па, не знајући шта би друго, најпогрднијнм псовкама поче обасипатн газднницу Анђу. (Наставпће се)