Delo

ИНТЕРВЕНЦИЈА У МЕЂУНАРОДНОМ ПРАВУ С 0ВЗИР0М НА ТУРСКУ (наставак) 6. Пнтервенпија из религиозних разлога. Сви су модерни писци сложни односно интервенције, којом би се хтеле увести, изменити или протежирати догме које вере. Сви одбијају ту врсту интервенције као противну духу времена. Чудновато је како су стари писци могли упасти у ту погрешку, да унесу религију у ноље међународнога права. Религија, као збир правила и начела намењених да регулишу односе човека према Богу, јесте ствар чнсто субјектнвне природе н у колико се она не исказује спољиим знацима, који би били од недопуштеног утицаја по друштвени н правни поредак, требало би да остане изван правнога домена. Са нризнањем права на слободу мисли, свако ннтање о унутрашњем веровању индивидуе, о веровању њеном у Бога, у ово илп оио средство за спас његове душе, требало бн да изостане пз збирке правних закона, у колико те идеје нису штетне ио друштво, нису протнвне законима земље у којој оне постоје. Шта више и у таком случају питање је локално и чисто унутрашње, које има да се реши по законима и јавном праву те земље. Остале државе па чак и најближи суседи државе у којој се трпи једна религија, немају нпкакво право да се жале да пм се верском толерапцнјом ианоси штета н да траже наснлним средетвима да утнчу на ту државу. II чпсто верски узев ствар, не слаже се са начелима Христове науке да се она силом и терором шнри. Нрема томе католнчко свештенство, које је огњем