Delo

ИНТЕРВЕНЦИЈА У МЕЂУНАРОДНОМ ПРАВУ 203 и мачем хтело да уведе међу дивљаке хришћанство, грешнло је против саме своје вере. Владаоци су скоро увек, кад су се послужилн вером, нарочито у средњем веку, ималп за мету постигнуће разних политичкнх смерова. Религија .је била плашт којим су они омотавали своју праву намеру. Под мантијом је бно сакривен војник. Мисионари, који се интересоваху за снасење душе неверника, бејаху политички агенти својих држава, које иза кулиса изазиваху побуну и неред у суседним државама, и, пошто је то било постигнуто, мисионари су уступали место војним трупама земље, која се била њима послужила. Оне су онет долазиле да заштнте назовн мученике и да казне кривце, те отуда је учињено толико злоупотреба у име религије. Религија и њене догме били су изговор а главна је цпљ била жудња за златом и влашћу. И данас, поред све верске толеранције, ова би интервенција била толико исто опасна као н у средњем веку, кад би била допуштена. Нашло би се занешењака, који би се разишли по свима крајевима света нпроп оведалн бп своју религију. Мало само треба потпалити ревност мисиснара па да ламе бонзи и дервишн поплаве Европу ; док ће калуђерп свакојаке врсте обилазити Азију и Африку. Миннстрн ће пћи да пркосе ннквизицији у Шпанији, и у Италији, док ће се језуити раснрострти код протестаната да бн их повратили у окрнље католнчке цркве (УаПеђ књ. II гл. IV § 61). Модерно схватање међународнога нрава искључпло је религију из правне областн, због чега су н верскн ратовн пшчезлп данас потпуно. Само Турска, која у многом чему чини пзузетак, изгледа да и у овом погледу трпн интервенцпју, алн н у њој верске су претенспје само изговор а правн је основ са свнм десети. А. Питање заслужује впше пажње у случају верског рата између грађана исте државе ; али н прп томе правпла која важе за време чпсто грађанског рата бнће такође од вредности, иошто борба, која у почетку носп верскн карактер, скоро се пзмеће у чнсто грађанску расираву, те с тога ма чнја пнтервенција не би била допуштена. Могло бп се препоручпти иосредовање, нрнјатељске услуге илп интерцеснја алп не п интервенција. Мисионари, који би покушали, корнстећи се нередима, да уђу и проноведају своја начела, учшшлп би то на евоју одговорност п на свој ризик; држава чпјн су онн поданнцн, нпје тиме никако ангажована, а п кад бн хтела, не бн пмала оенова.