Delo

ИНТЕРВЕНЦИЈА У МЕЂУНАРОДНОМ ПРАВУ 205 чисто религиозног карактера, питање се не може решити, ако се не имају у виду н политички обзири, који га руководе. Међу интервенцијама верскога основа вреди споменути интервенцпју извршену у корист шефа католичке цркве: жудња италијанскога народа за сједињењем нашла се у опреци са световним интересима светога оца, поглавара државе католичке цркве. Папа да би сачувао своју световну власт од демократске странке, која је постајала све јача, обратио је се за помоћ католичким државама. Аустрија, која је имала понојвише пнтереса да се меша у мале пталцјапске државице, похитала је прва на папскн нознв и у друштву са католичком Шпапнјом и краљем напуљским она је прпмила на се да брани папске интересе. „Рим — говораху поменуте три државе — припада целом католичанству, према томе, све што бп могло нзменити б!аП18 ср10, имало би се сматратн као напад намењен целом католичком свету“. Француска и протестантска Енглеска прнтрчале су такође да одбране своје политичке интересе. Премдаје ова интервенција била предузета на позив поглавара католнчке цркве ипак је она као што се из говора председника француске републике види, веома мало верскога основа имала у себн. „Аустрија, у споразуму са Шпани.јом и Напуљем — говораше у седници народног представннштва тадањи председннк републике — известила је нашу владу да се и она одлучи на штогод; пошто су те државе решене да иду протнв Рпма и да васпоставе папску власт и пошто се од нас тражн да одговоримо, ми бисмо ималн да бирамо једно од ова трп средства: или да се одупремо оружјем протнв сваке ннтервенцнје, н у том бисмо случајем морали прекинутн са целом католичком Европом, једнно радп рпмске републике, коју у осталом нпсмо признали; илп да оставимо трн савезне католичке државе да новрате по свом нахођењу, без икакве поштеде, папску власт; или да и ми са своје стране учнннмо днректаи и незавнсан корак“. Републиканска је влада усвојила последње. Алн европске су државе неприметно долазиле све више до убеђења да верска питања остају изван делокруга њихове политичке акције. Пзтога разлога мишљење принца Хоенлоа: да се стане на пут васеленском црквеном сабору, којп је био држан 1809 год., бнло је одбачено. Поједпне државе н њпхове савремене владе не служе се впше средствнма која су изазвала велнке европске кризе. Н)Пхово је држање данас много коректније. Оне су увпделе да