Delo

246 Д Е Л 0 Ма колико да смо били приморани, да како уопште така и у појединостима противречнмо Карлајловим извођењима, инак његова књига, посматраиа у целипи, има толике огромне важностп за нроблем који је у питању, Карлајл је у њој дао толико доказа своје пророчке визионарске природе, он је на толико места осветлно тамне стране ствари, које су од толнке важности по ток људске културе, да мн његову књнгу препоручујемо најтоплнје српским читаоцима. Та је књига једна тешка лектнра; али њу вредн чнтати не само један пут, него н два п трп пута. 11 Српскп иревод те књиге није Г>ез махна. Превод на мпогим мес.тпма нмје довољно ирецизан, на многим је и прилично’песпретан, а па нопекпм је и нетачан. Највећа је махпа превода у томе, што је преводилац енглеско „Ц“ и где треба и где не треба нреводио са „то“, и велпка већпна забуна долази отуда. Алн п норед свпх овпх махна мора се прпзнатп, да је преводплац усиео, да онај необични сплнп стил Карлајлов задржи п у своме преводу, а то је пајважпнје.