Delo

МОРАВКА 95 Родољуб. Ама шта је тебп, бабо? Никада ја нисам ни дао реч газда Животи и његовој Дафини. Јовнца. А зар ниси н мени пис’о? Мага (љутито) Јес, пис’о! Зар ниси ппс’0 оцу да дође да види девојку, и човек због тога и дошао?! Родољуб (хладније) Јесам, госпођа Маго, писао сам. Мага (нодбочи се) Па? Шта сад? Удараш натраг. Мало ти валЈДа мираза, је ли? Родољуб. То се писмо није односпло на госпођицу Дафину, већ на другу девојку коју волим и коју ћу узети. Ја нисам пп споменуо њено нме, но сам је у моме писму баби, назвао само „Моравка“, а има, ваљада још Моравки девојака, сем госпођице Дафине... Чудим се од куд да вн дођете на ту мисао да се то на њу односи. Што се тнче мираза, госпођа Маго, доказаћу вам да је он ту са свим споредна ствар. Живота (љитито Маги, која му нешто говори) Ћути, ЖвНО, не трабуњај! (Родољубу) Је лн ти, братац мој слатки, нећеш моје дете? Е, кад си таки баш и да је ’оћеш, не дам ти је. II шта си ми ти, а? Гоља, уча! Чим твоме министру, прасне ћеф, братац мој слаткн, свпрне те одавде на Дрину, а отуд опет на Тимок... Мага (гурне га) Ћути човече! Живота (још љуће) Не дирај ме жено! Не дам, ја како!... Кварим пријатељство нријатељу. За учитеља, за гољу не дам своју једпницу!? Јок ја Бога ми! 'Оћеш другу и на част гн. Учитељима је н суђеио да буду гоље... Наћп ћу ја себп зета трговца. Трговца братац мој слатки, ја како тн мнслнш. Паре Данас ГОВОре !... (Док је ово и горше говорпо. неирестапо је ино внно. У забуни дочепа чашу Митрову н Јовичпну п иснпје нх. а после сам себи сипа н пије), Родољуб (благо) Молим вас, газда Живота, не љутите се. Вама част и поштовање, ја вам желим сваку срећу. До мене овде у овој ствари нема никакве кривпце. Јовица (крсти со) Ђаво ме носио, ако ишта од свега овог разумем. Митар. Па то ти је бар лако. Госнодин це волн дућанџину Дафину, него неку другу девојку. 9