Delo

04 Д Е Л 0 XIX Пређашњи, Родољуб. Панта Родољуб (носц вппо п чаше). Добар дан, комшија /Кнвота! Добар дан, госпођа Маго! Шта радите госпођице Дафпна. (Рукује се са свпма). Мага. Е, гле тн сад њега! А што к'о бајаги и сад тако? Што не кажеш лепо српскп: како сн, старче, како си, баба? Кад смо већ, што 'но кажу своји, онда то није потребно! Је ли тако, пријатељу? Јовица. Јес', јес', снне. Нисам ти ни каз’о, а ја сам са пријатељ Животом, и прија Магом, већ уредио ствар. Остало је да се договоримо о дану. Родољуб. Али бабо ја!... ЗКивота (Родољубу) Некај ти! (Осталима) Што сам реко пријатељу не порнчем. Ја сам човек од речи, а и власт је, што се каже, ту. Сад дајем братац мој слатки у готову сто дуката, и варошку спрему. То је велим за жпвота, а Боже здравље, после смрти, све је њп'ово н Божје. Митар. То је, Бога ми лепо. Нека тп је са срећом господине учитељу... Аирли да Бог да! Ти ћеш бити десети, који се у нашој школи жени!... Батли некако ова наша школа!... Родољуб (збуњено) Ама, шта вп то говорите, људи? Сањам ли ја? Шта је вама? Мага. Е, де, де. Не мораш се толико радовати!... Није сан роде мој, није сан, негојава. Права правцијата јава. Веруј својим очима и ушпма. Добијаш роде, моју Дафину и нек сте срећни И благословени! (Узме Дафину за руку п води је к њему). 1 И си учен н школован човек, нема се ту чега стидити... Жнвота. Нримп сине, примн. Немој се стидети мепе и твога бабе. Ннје то ништа, то мора да буде једаниут у животу. (Јовицп) Младост је то, братац мој слатки, на се стиди... II ја сам ти таки био у његово доба. Родољуб (љутито) Не терајте вп шалу са мном, јесте л чули? Ако .је н шала много је и нрелази границу. Шта сте ме окупили? Јовица (гледа га зачуђено) Шта је то, сине? Бог с тобом, шта је тебн, сад од један иут? Вар се тако држи реч?