Delo

96 Д Е Л 0 XX Пређашњи. Анока и Јелица (долазе с лева). Родољуб (опазп Аноку и Јелицу). Бабо! (Радосно). Кво моје девојке, ево моје Моравке! (Прнђе пм. Апоку пољуби уруку а с Јелицом се рукује). Анока (трже руку). Нека, нека, не треба! Жив био господине!... Родољуб (поведе их). Ево, бабо! Ову девојку волим. Сирота је, нема сто дуката мираза и варошки спрем, али је ја волим. Ово је њена мајка. Јовнца (за се). Бога ми, ваљано, лепо и младо чељаде. Види се да мој син није џаба школу учио. Жнвота. Устај жено! ’Ајде дијете! (Родољубу). На част ти, господин учо, та сељанкуша! Мага (Родољубу). Красну ћеш бабу имати. Гледај је како се скупнла к‘о чума у злој кући. Жнвота (Јовпцп). Честитам ти прију! Поведи је у Мачву да се похвалиш. 'Ајде жено, 'ајде дијете! ДаФина (за се). Ах, нн катанац ми не поможе!... (Свп троје оду лево. XXI Пређ., (без Животе, Маге и ДаФине). Момци, девојке, свирачи Јовица. Је ли тако, сине? Родољуб. Тако је, бабо. Молпм те допусти и благословп! Јовица (Анокп). А шта тн велиш, пријо? Девојку нећу ни да питам, видим већ!... Анока. Ако господин то одистине 'оће, ја ие браним. Моја ми је Јела о томе већ казивала, али ја сам се, к’о сирота бојала, и све сам држала, да је то онако, нека господинова шала. Ако је то истина, к’о што видим, онда нека им је од моје стране срећио и Богом благословено! Митар (пспалп пиштољ у вис), Е, аверпм ти Анока! II јеси вала одгајила кршно чељаде, нека ти је срећна, жива и здрава. (Приђе и рукује се). Грећно да Бог да! Анока. Амин. Дај Боже! • ,