Delo

б Д Е Л 0 Од свега тога слатка ме чежња Далеко носи. А куда? Како? То н сам не знам, ал’ зато сад бих II тужан пев;о, и вес’о плако. Борски ЈУТДРЊА ИДИЛА » Пмао сам и ја веселих часова Није мени било увек као сада, Имао сам и ја сате без болова, Осмејака ведрих и радости — ма да То је давно било... На груди сам руке Прекрстио своје; гледам како тама Нечујно и тио, не дајући звуке, По зиду се пење у чудним сликама: К'о љубавна чежња, као туга знана Преко мртве драге, преко гроба ледног... II на супрот тами — из ранијих дана Јавља ми се слика, слпка јутра једног. Устао сам рано — преко обичаја; Отворио прозор. Изгледаше као У природи да је било окршаја Неког грозног, страшног. Ваздух влажан пао. Неба нигде нема — можда је пропало, Елементи страсти можда се још боре, Можда је и сунце ропства нам допало; ...Знам тог јутра земљи није било зоре. Облаци се сивн, уплашени, нагли Пспред мога ока и као да моле