Delo

•ЈУТАРЊА ИДИЛА За помоћ, спасење, њима, киши магли Од нечије руке што их тера доле. Нагло одох к њима. Тада видех како Искорење свега постојања носи, Видех где се гасе ангелп и пако, Неку мутну утвар што маше и коси. У тренутку једном не знам шта се деси. Када се пробудих, удараху звона, Уз ропац очајни издисаху греси Купљени животом... то мре васиона. Земља, њено време. Умираху боје, С њима душе људи и гробови њпнн, Сазреваху звезде и ту, где сад стоје, За навек осташе, мртве, у даљини. И нестаде свега и животу трага. Малаксава утвар, више нема људи; Са мене се поче да откида снага II удови редом н поглед што блуди. Мину све што беше — хтеде бнти икад. Тама се увуче у идеју снова... Раскошније смрти нисам видш нпкад. ...Имао сам и ја веселих часова. в. п.