Delo

Занимљпв тада пастаде тек позор, Кад дечак куцпу там где беше соба Кнегиње. Затим почекасмо оба. На прозору се сад појави жена, II тада јасна цела би ми сцена, Јер она сиђе, покривало скиде, И у њој своју кнегињу ја виде. Док дечак оде да лествице склони, Госпођа млада даље баштом гони. Следовах њојзи. Кад у једном трену Пскрсну човек, што чекаше жену. Тхутећи руке једно другом даше, Под сенку једног дрвета баш сташе. Ал’ ипак човек окрену се мало, И менп беше у део тад пало Да га видим. Јован Е, а ко је то био? Далјан У том човеку Градислав се крио. Јован Та шта ми рече, то могуће није? Дамјан Истина је! но номрчина крије Остало, јер тад одоше под сенку, И .ја изгубих жену п челенку. Од тога доба много вече прође, Ал’ кнегиња нам више там не дође. Јован Наш стари кнез је будала у свему. СЦЕНА ДРУГА У дубини се појави Кнез и ослушкује њихов говор, моментално се љути и трза нож. Дамјан Мелема, трава, сада треба њему, Те да се лечи, јер његова млада, Може још богме од људи да страда. (Смеје се). Јован Остав се шале, прођи се ти тога, И причувај се тиранина злога, Јер чује ли он, да се ружно збори, Тад тешко нама, ностаће још гори. Дамјан Оваква кнеза у свету и нема, Но, жена му већ много што шта спрема.