Delo

ГОРСКИ КНЕЗ 199 (Виче лево). Кнез Дамјан Јован Кнез Јован Киез Јован Кнез Хајд, само лови, лови, бедни старче, Пази, што добро, да уловиш јарче! Желимо ти сви срећу врло ретку, Смејаћемо се слатко на свршетку. (јурне и прободе га пожем). Проклети створе, опадљивче гадан, Како си низак, како ли си јадан! (падајући). Проклет да си... проклет! Да грозних јада! Упамти, момче, да ће свак да страда, Ко и помисли рђаво о мени, Ил’ о мом другу — о милој ми жени. А сада бежи, јер тако ми Бога, Убнћу тебе као сада тога. Опрости, кнеже... Бежи даље, скоте! (за се, полазећп лево). Од судбине се ипак ти не оте. (Оде лево). (сам). Зар доста није пролило се крви Властеле бесне, коју јоште мрви Предимирова остарела рука, На коју виче свет ко на хајдука. Шта чинит’ мислн та јадна властела, Која у лудој жељи баш бн хтела Да мноме влада, господари мени? Не! У нрах ће сви бнти сатрвенн! Гомиле луда постају све веће, На сваком углу човек скоте среће. Ал’ чекај, само, а, народе клетп, За подлост твоју кнез ће да се светн. Једнако ропћу и право им није, Свако у срцу гадне жеље крије. Слободно збори баш свако о менп К6 да кнез нисам, а о мојој женн Проносе вазда лажн којекакве, Пзносе стварн и глупостп такве, Да крв узавре у мени но када, II дође тешко у душп ми тада.