Delo

ПОРОДИЦА ПОЛАЊЕЦКИХ 253 без икакве потребе увалио у неку врло неиријатну аферу. Али се и ово полако промени у све већи и живљи немир. „Баш врло глуп положај — говорио је у себи — Машку можеш за много нгго шта пребацити, али он није ни подлац ни страшлшвица, те то неће прогутати. Дакле биће објашњења, скандала, а можда и двобоја? Ћаво да га носи! Како само кобна ствар, ако и Марини дође до ушију.“ Поче се срдитп на цео свет. Ето дотле је био потпуно миран, ни о ком није водио рачуна, ни с ким се разрачунавао, а сад оцени овако, оцени онако, излази све на оно: — да ли је казала, или није. И од тога јутра није могао нн о чем другом мислнтн. Дође већ до тога, да је морао ставити себн питање: „Па шта, до врага, зар се ја бојим Машка? Ја?“ Али се он ннје бојао Машка, него Марине, што је бпло за њега колико ново толико и чудновато, јер би колнко пре дан два допустио ма што друго, него то да ће се он икад икога бојати. И што је подне бивало ближе, она ствар што му је јутрос изгледала онако сићушном, стала је бивати све већа н већа. Час би се окрепио надом да ће госпођа Машкова оћутати, час је ту наду дубио, н онда осетп да пе само неће смети да погледи Марини у очи, него ником внше на овом белом свету, те се стао бојати н Бигјела и Бигјеловице и госпође Емнлнје н Завиловскога млађег, једном речи свих могућих познаника. „Ето шта ти то значи слудоватп — мислно је у себи. „Колико само једна глупост стаје!“ Немир га обузе толико, да је већ морао послати слугу госпођи Машковој под изговором да врати штап да бн је само поздравно и запитао о здравл^у. Кроз по часа слуга се вратн. Полањецкн гајевндео кроз нрозор, изишао му брзо на сусрет и дознао да носи писмо од госпође Машкове за Марину. Он узе иисмо даде га Марини, а срце му стаде ударатн још немнрније докје очнма пратио чптање нисма. Марина свршп писмо, подиже к њему своје мнрне очн и рече: — Госпођа Машкова позива нас вечерас по вечери а н Бнгјелове нознва. — Е — учини Полањецки п одахну. У себи додаде: