Delo

чиновничко пИтаНјЕ (свршетак) Ми смо у досадањем излагању изнели како се имају одређивати плате чиновничке, па да се задовоље интереси државие службе, и да се држави осигура спреман и способан чиновнички кадар. При томе ми нисмо узимали у рачун фискалне обзире, и потребу да се расходи државне администрације сведу на најнижу меру на коју их је могуће свести без уштрба за интересе службе. Међутим тн се фискалнн обзирп не смеју пренебрегавати. Систем награђнвања чиновника, како смо га горе изложили био би врло скуп. У Србији би њнр. тај систем скоро удвојпо издатке на чиновнпчке плате. Не може се одрећи да је тај моменат од огромне важностн. Према томе поставља се питање, да ли се горе изложена начела награђивања чиновника не би могла тако комбнноватп, да се коригују фискалне незгоде од рацноналног награђнвања чиновника. Анализа елемената, који морају бити садржанн у награди чпновника, показа да је то могуће. Јер ако пзблпже исиитамо моменте, према којима се има одређнвати висина чиновничких награда, увпдећемо, да само један део те награде мора апсолутно имати облнк плате. То је онај део који је намењен издржавању чнновннка и реконструисању капнтала уложеиог у претходну спрему. За остатак та награда пе мора узети облик плате, па чак у опште не мора битп новчана. Пма један велнки број моралних момената, којп утпчу на задовољавање чнновника, н на стварпу рентабилност њпховог положаја, и на тај начин допуштају пзвесие уштеде на чпновничким платама.