Delo

КРИТИКА И БИБЛИОГРАфИЈА 27:5 Па нн худи сиромашак не оставља покојиице без своје скромпе понуде. Гле како јој спушта на стиснуте бледе уснице новчић, да њиме платп препос возару мртвих. Гласник објављује зору, јер се победни Фојбос већ креће у своме сјају. Време је да се хита гробљу и Адметос прилази да се последњи пут опростп са милом жепом, понављајући јавно заклетву, да му деца маћехе добити неће. Мину спровод тихо и побожно, а па празној нозорници одјекнуше звучна песма и ведар смех веселога госта Хераклеса. Причају слуге како га је тетпко било угостити, јер је појео и попио нокор Божјн. Они и не верују да је тај прождрљивко и безочни дошљак Зевсов син, но нека дрска скитпица и пустолов. Због њега само пису ни могли испратити своју добру и милосну краљицу. Излазп пијанац и размеће својом славом и величином. Он туче непобедне; сутра ће погубити Диомеда. Може све што хоће, чак и оно што је немогућно. Нуди погружене слуге да п они пију и буду весели. Што се толико жалоститп због те туђе жене. Пнје у здравље домаћина: пека су му сви живи и здрави, а највише Алкеста, жена и мати. Једва је могао веровати да је Алкеста умрла, жалећи што га је Адметос обмануо. Ипак га осваја домаћинова врлина, кад и у сред највеће жалости нпје заборавио па гостопримство. Ту ће му љубав љубављу и вратити. Згодна је прилика да му се осети и снага, да се види каквога је сина Зевсу дала Алкмена. Аполо оде пут Ларисе, камо се и пратња упутила. Оде да мотри на Тапатоса, који као црни кобац вреба на плсн гроба Алкестина. Прикриће се крај гроба њена, и кад се Танатос спусти, шчепаће га Аполо гвозденим шакама и натерати га да Алкесту у живот поврагп. Он ће домаћину вратити живу покојницу. У III чину враћа се Адметос са гроба Алкестина. Тужан је што и он пије умро, тешко му је ући у празан дом, да гледа смокве и палме, чијим је лишћем Алкеста китила своје дворнпце. У дому се осећа прохујала породнчна срећа н ако је још све топло од Алкестине душе. Адметос жели да се скрнјс од дана, да чами у мраку, подобпо гробу Алкестином. Долази после н Хераклес и води Алкесту под велом. Пребацује Адметосу запгго је скрио жалост своју н јога га примио да безбрижно једе, пије и цвећем се кити. На опроштају с домаћином нуди му па чување непознату лепотнцу, докле се не врати. А ако се и не врати нека јс опда код себе задржи. Добио ју је у боју, ту жену ретке лепоте и иуну милоште. Адметос је одмеће, јер нп једна жена не може Дело, књ. 34. 13